Baterije za procesor kohlearnog implanta – procedura za dobijanje

Po novom Pravilniku o medicinsko-tehničkim pomagalima, član 63. „Osigurano lice sa ugrađenim kohlearnim implantom, nakon šest nedelja od izvršene operacije, a po isteku dve nedelje od uključenja zaušnog procesora, ima pravo na specijalne baterije za zaušni procesor“.

Specijalne baterije za zaušni procesor mogu biti:

(1) jednokratne, 90 komada na svaka tri meseca (šifra 185) ili

(2) punjive, 2 komada godišnje (šifra 18510). Refundacija punjivih baterija je prvi put eksplicitno obuhvaćena Pravilnikom 2015. godine. Do tada, zbog razlike u šifri refundacija nije bila moguća.

Iako je procedura za dobijanje oba tipa baterija ista, trenutno se sa punom refundacijom uz zahtevanu dokumentaciju mogu nabaviti samo (1) jednokratne.

Kod (2) punjivih baterija – procenjena vrednost navedena u pregledu najviših iznosa naknada za pomagala koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja – RFZO, je 1.000 dinara za dve baterije, što je daleko ispod realne tržišne vrednosti*.  Trenutno je u toku proces pokrenut od strane roditelja da se cena punjivih baterija koju refundira država usaglasi sa realnom cenom na tržištu.*

*prema navodima roditelja dece sa AB implantima, koji mogu da koriste samo punjive baterije, cena jedne punjive baterije za AB procesor iznosi preko 20.000 dinara.

Procedura za dobijanje baterija – šta je potrebno:

  1. korak – od ORL-a (najbolje od lekara gde dete ide na rehabilitaciju):
    1. Uput/recept za dobijanje baterija – popunjen i overen. Primer recepta za jednokratne baterije je OVDE.
    2. Izveštaj o stanju i rehabilitaciji deteta (ne stariji od tri meseca)-overen, izdaje ORL institucije gde se ide na rehabilitaciju (može se dogoditi da ne bude neophodan, ali neki pedijatri traže).

 

  1. korak – Od pedijatra popunjen i overen OPP obrazac. Obrazac važi 90 dana od dana izdavanja od strane pedijatra.

 

  1. korak – doneti u prodavnici opreme za pomagala**
    1. Popunjen i overen OPP obrazac
    2. Otpusna lista iz bolnice, nakonoperacije ugradnje kohlearnog implanta (Potrebno dostaviti samo kada se baterije nabavljaju prvi put. Moguće je da nije obavezno, nama su u Audio Vox-u tražili).

Komentar1: važeća zdravstvena knjižica deteta je preduslov za sva tri koraka.

**Prodavnice gde se mogu podići refundirane baterije (u Beogradu): Audio BM (marka baterija: Reyovac), Sani optik (marka baterija: Phonak), Audio vox (marka baterija: Audio vox).

Ako znate još neka mesta (u celoj Srbiji) gde se mogu nabaviti baterije, napišite u komentarima – hvala unapred. Takođe, kao i uvek komentari i/ili pitanja su dobrodošli.

CyberUvce trenutno priprema tekst na temu baterija za kohlearne implante. Ovim tekstom će biti obuhvaćne osnovne info o specifičnostima baterija koje je najpoželjnije koristiti za procesore kohlearnih implanata.

Komentar2 (abecedno:): Hvala Jeleni Jevtic – mami jedne Lene i Maji Mladenovic – mami jednog Viktora, na dodatnim informacijama i sugestijama kojima su pomogle pripremu ovog teksta.

Izvori:

http://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_medicinsko-tehnickim_pomagalima_koja_se_obezbedjuju_iz_sredstava_obaveznog_zdravstvenog_osiguranja.html

http://www.rfzo.rs/download/pravilnici/ugovaranje/Prilog8-ugovaranje2015.pdf

Objavljeno pod PAPIROLOGIJA | Označeno sa , | 2 komentara

Uput za jednokratne baterije-1. korak

Uput_za_baterije_CI_1.korak

 

Više informacija o proceduri izdavanja baterija mogu se pročitati OVDE.

Objavljeno pod PAPIROLOGIJA, Uncategorized | Označeno sa , | 1 komentar

Blue Ear: Mali super-heroj sa slušnim aparatom

Blue Ear (Plavo Uvo), je mladi super heroj kog je osmislila kompanija „Marvel“ kao odgovor na pitanje mame jednog dečaka sa oštećenjem sluha, da li je moguće da super-heroji ne nose pomoćne aparate.

Blue Ear je dete-superheroj koji ima oštećenje sluha, ne može da čuje i nosi pomoćni aparat (slušni i/ili kohlearni implant) koji mu pomaže da bude baš super-super.

Lik superheroja Blue Ear-a je inspirisan pravim dečakom koji se zove  Entoni Smit (Anthony Smith). Kada je jednog dana četvorogodišnji dečak odbio da nosi slušne aparate, jer ih ni jedan super heroj nema, njegova mama (očigledno super-mama, jer samo super-mame mogu da rode i odgaje super-heroje:)) je u pokušaju da ga ubedi u suprotno pisala u Marvel Comics pitajući da li je to istina da nema super-heroja sa pomoćnim aparatima. Odgovor Marvela je usledio u obliku kreiranja novog super-heroja, Blu Ear-a.

Blue Ear je upoznao i Ironman-a što je ovekovečeno posterom u okviru kampanje za decu sa oštećenim sluhom. Poster sa tekstom prevedenim na srpski možete naći ovde.

Više informacija o ovoj fantastičnoj, poučnoj i nadasve originalnoj akciji pročitajte ovde.

Izvor:

http://robot6.comicbookresources.com/2013/03/iron-man-and-blue-ear-debut-poster-campaign-for-hearing-impaired-kids

http://www.quora.com/What-real-life-people-have-been-the-inspiration-for-superheroes

Objavljeno pod Lepe priče | Označeno sa , , , | Ostavite komentar

IRONMAN u epizodi „Čujem znači verujem“*

IRONMAN in „Hearing is believing“

Naslov: IRONMAN u epizodi „Čujem znači verujem“ (*prim. prevod autora:)

1. slika (sa leve na desnu stranu):

MARKO: „Ma dajte, neću Milana u svom timu. On nosi aparate. Neće nas čuti kad ga zovemo da doda loptu.“

ANA: „On uopšte ne bi trebalo da igra. Mogao bi da se povredi i onda ćemo svi da nadrljamo.“

MILAN: „Mogu da igram dobro kao bilo ko od vas.“

IRONMAN: „I tu si u pravu.“

 

  1. slika:

MARKO:“Vau! Pa to je IRONMAN! Mogu li da dobijem tvoj autogram?!“

ANA:Pogledaj mu odelo, ekstra je!

BOJAN: Najbolji si!

 

  1. slika:

IRONMAN: U stvari, ja sam sasvim obična osoba baš kao i ti. Jedino što kada mi je potrebna pomoć da zaustavim loše momke, ja koristim pomoć TEHNOLOGIJE. Potpuno istu stvar radi i Milan. To je upravo ono što su slušni aparati i kohlearni implanti – tehnologija koja ti pomaže da živiš bolji život. Baš kao što i moje odelo pomaže meni.

 

  1. slika:

IRONMAN: Milane, nemaš apsolutno nikakvog razloga da se stidiš u vezi sa bilo čim. U stvari, ti i ja imamo mnogo toga zajedničkog.

Znam da vi klinci niste mislili ništa loše. Samo niste razumeli. Ali kada nešto ne razumete ne treba da prebrzo sudite i osuđujete. Treba da NAUČITE više o tome.

 

  1. slika:

ANA: Znaš, bila sam radoznala u vezi sa tvojim aparatom za sluh ali mi je bilo glupo da te pitam. Mogu li sada da ga pogledam?

MILAN: Mmm, naravno…valjda…

ANA: Vau, stvarno je skroz kul stvar. Hoćeš li da budeš u mom timu?

MILAN: Rado!

 

  1. slika:

IRONMAN: Svako dete sa oštećenjem sluha može da ima mogućnost da napreduje u svakom smislu i da još više uživa u životu.

Izvor: http://robot6.comicbookresources.com/2013/03/iron-man-and-blue-ear-debut-poster-campaign-for-hearing-impaired-kids/

 

Objavljeno pod KAKO DA... | 1 komentar

Distributeri proizvođača kohlearnih implanata – linkovi

Distributeri za Srbiju tri najveća svetska proizvođača kohlearnih implanata i prateće opreme (po abecednom redu):

ADVANCED BIONICS – zastupnik je MM Medical Solutions*. Kontakt info možete naći ovde. (*u ovom trenutku lokalnog sajta nema).

COCHLEAR – zastupnik je Audio BM. Kontakt info možete naći ovde.

MED-EL – zastupnik je Studio PULSAR. Kontakt info možete naći ovde.

 

Objavljeno pod BIBLIOTEKA | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , | 1 komentar

Lepe priče – Dobrodošli u Holandiju

Dirljiva priča roditelja deteta sa posebnim potrebama koja na jednostavan i slikovit način opisuje osećanje roditelja

„Dobrodošli u Holandiju

(od Emili Pearl Kingsley)

Često me pitaju da opišem iskustvo podizanja deteta sa invaliditetom da pokušam da pomognem ljudima koji nisu imali to jedinstveno iskustvo da ga bolje razumeju, da shvate kakav je to osećaj.

To je ovako: Kada čekate bebu , to je kao kada planirate sjajano putovanje u Italiju. Kupujete gomilu vodiča i pravite divne planove … Koloseum, Mikelandjelov Dejvid, venecijanske gondole. Možda ćete čak i naučiti neke korisne fraze na italijanskom. Sve je to vrlo uzbudljivo.

Nakon nekoliko meseci željnog iščekivanja, taj dan je konačno tu. Spakujete se i krenete. Nekoliko sati kasnije, avion sleće. Stjuardesa vam prilazi i kaže: „Dobro došli u Holandiju.“

„Holandija ?!“, kažete. „Kako to mislite u Holandiju? Ja sam putovala za Italiju! Trebalo bi da sam u Italiji. Celog života sam sanjala da odem u Italiju!“

Stjuardesa odgovara: „Došlo je do promene u planu leta. Sleteli smo u Holandiju i ovde morate ostati.“

Važno je znati da vas nisu odveli na užasno, odvratno, prljavo mesto puno pošasti, gladi i bolesti. To je samo drugačije mesto. Dakle, morate otići i kupiti nove vodiče. Morate naučiti sasvim novi jezik. Srešćete potpuno novu grupu ljudi koju inače nikada ne biste sreli. To je samo drugačije mesto. Ima sporiji tempo od Italije, manje je atraktivno od Italije, ali nakon što ste tamo neko vreme i nakon što ste uspeli da ponovo udahnete i osvrnete se oko sebe, primetićete da Holandija ima vetrenjače, Holandija ima lale, Holandija čak ima Rembranta. Istovremeno, svi koje poznajete su zauzeti odlascima i dolascima iz Italije i svi se hvale koliko su se divno tamo proveli. I do kraja života ćete govoriti: „Da, tamo je i ja trebalo da odem. To je ono što sam planirala.“

To je bol koji nikada, nikada, nikada neće nestati, jer gubitak tog sna je veoma značajan gubitak. Ali ako provedete život žaleći zbog činjenice da niste stigli u Italiju, možda se nikada nećete osloboditi i uživati u veoma posebnim, veoma lepim stvarima kojih ima u Holandiji.“

Izvor: http://adsg.siik.com/linda/holland.htm

 

*Emili Perl Kingsli je 1970. kao pisac, pristupila timu Ulice Sezam i od tada piše za emisiju.

Njen sin, Džejson Kingsli, rođen je sa Daunovim sindromom 1974. Njeno iskustvo sa Džejsonom ju je inspirisalo da osobe sa invaliditetom budu glumci u Ulici Sezam, uključujući i glumicu koja koristi invalidska kolica, Tarah Schaeffer, pa čak i samog Jasona. Džejsonova priča je bila glavna tema specijalno snimljene dokumentarne emisije NBC TV 1977. Koja je trajala sat i po vremena i zvala se „Ovo je moj sin”. U saradnji sa koautorom Mitchell Levitz, Džejson je napisao knjigu „Uključite i nas: Odrastanje sa Daunovim sindromom“.

Emili Kingsli je priču „Dobrodošli u Holandiji,“ napisala 1987. Godine. Tekst, u kom se iskustvo spoznaje roditelja da njegovo dete ima invaliditet poredi sa putovanjem u Italiju koje biva preusmereno u Holandiju,  je preveden i objavljen na mnogo jezika.

Iste godine je za televiziju napisala scenario za film pod nazivom „Deca kao mi“ premijerno prikazan na CBS-TV. Film, o sredovečnom paru koji ima sina sa Daunovim sindromom, osvojio je brojne nagrade.

Emili Kingsli autor je brojnih knjiga za decu i dva Sesame Street home video izdanja (Elmo Learns to Share i Elmo Sais Boo!). Ona je za svoj rad višestruko nagrađivana, a piše i za druge kompanije. Nedavno je učestvovala na  izradi dva Disney interaktivna CD-ROM-a.

Izvor: http://en.vikipedia.org/viki/Emili_Kingslei

Objavljeno pod Lepe priče | Označeno sa | Ostavite komentar

Ajnštajnov sindrom – verujte u svoje dete i očekujte mnogo

Ajnštajnov sindrom

Ovaj članak, Ajnštajnov sindrom, zaista govori sve. verujte u svoje dete i očekujte mnogo.

“Zamislite da ste se upravo porodili. Primećujete dozu uzbuđenja u prostoriji. Konačno, doktor Vam prilazi i sa velikim osmehom kaže: “Imam važne novosti za Vas. Nakon naših početnih ispitivanja, imamo razloga da verujemo da je Vaše dete rođeno sa Ajnštajnovim sindromom!”

Doktor nastavlja da Vam priča o tome kako dete sa Ajnštajnovim sindromom obično savlada čitanje u trećoj godini, a u šestoj/sedmoj godini čita na nivou učenika srednje škole. Ova deca mogu usavršiti nekoliko jezika do polaska u školu, razvijaju fantastičan rečnik, i završavaju srednju školu sa navršenih deset-jedanaest godina života. Fakultet – u petnaestoj godini. Deca sa Ajnštajnovim sindromom imaju fantastične fizičke sposobnosti. Mnogi pobednici Olimpijskih igara imaju Ajnštajnov sindromom. Obično su i vrsni muzičari.
Sada, kako ćete se ophoditi prema ovom detetu? Ima li sumnje u to da ćete ga ostaviti u njegovom krevetcu, tokom prva dva meseca?
Umesto toga, dete ćete podizati u sobi punoj stimulansa. Pričaćete mu, imenovaćete predmete, i očekivačete da Vas dete postepeno razume. Okružićete ga klasičnom muzikom. Čitaćete mu koliko god možete, i počećete sa učenjem azbuke vrlo rano.
Ovo dete će ići sa Vama svuda, kako biste ga što više naučili o različitim stvarima. Nećete ga staviti u ogradicu za igranje; podsticaćete ga da puzi i očekivaćete da stvari dohvata sam. Verovatno ćete unajmiti dadilju koja govori drugim jezikom, i verovatno ćete ga upisati na gimnastiku ili plivanje.
Pogodite šta? Čak iako je dijagnoza bila pogrešna, do uzrasta od pet-šest godina okolina će početi da komentariše kako je neverovatno bistro Vaše dete. Odlično će čitati, izražavaće se ogromnim fondom reči, imaće vrhunski sluh za muziku, telesna koordinacija biće izvanredna. I to sve zahvaljujući dodatnim izazovima koje ste Vi postavljali svom detetu, u skladu sa Vašim očekivanjima.
Uporedite ovo sa drugačijim scenarijem,  ovaj put realističnim. Nakon što ste se porodili nastaje tajac u porođajnoj sali. Sestre Vas izgleda ignorišu. Konačno, možda i nekoliko sati kasnije, doktor Vam saopštava šta nije u redu: “Vaša beba ima Daunov sindrom. Pokušajte da Vam to ne uništi život”.
Kako vremenom čitate više o Daunovom sindromu, ova turobna prognoza isplivava: Vaše novorođenče ima mentalnu zaostalost. Kasnije će propuzati i prohodati. Njegove jezičke sposobnosti će uvek biti minimalne, i nikada neće naučiti da se potpuno i pravilno izražava. Možda će naučiti da čita pomalo, ali svakako ne na nivou dece uobičajenog razvoja. Čak i kada odraste uvek će praviti gluposti, jer nikada neće naučiti da pravilno razmišlja.
Sa ovom turobnom progonozom, kako ćete se ponašati prema svom detetu? Zašto se mučiti da mu pričate? Ionako Vas neće razumeti. Zašto se mučiti da mu čitate? Ono nikada neće naučiti. Zašto ga uopšte vaditi iz krevetca? Ono neće propuzati mesecima. I pogodite šta? Ono neće naučiti da hoda, čita, priča i misli, baš kako su Vam rekli.
Ja sam sigurna da je najveći hendikep dece sa Daunovim sindromom nizak nivo očekivanja od strane roditelja.
Ovo dete može imati fizički problem. Možda ne čuje dobro. Možda ima loš muzički sluh ili srčanu manu koja ga čini slabim i predstavlja problem za nove fizičke sposobnosti. Ova beba treba dodatnu senzornu stimulaciju za prevazilaženje osnovne fizičkog  hendikepa.
Kao bebi, mojoj kćeri Meri, zadovoljstvo je pružalo ležanje satima na podu i sisanje prsta. Kasnije, skoro da nije tražila nikakvu pažnju. Uz petoro druge dece imala sam puno obaveza i lako sam mogla da je ignorišem. Ali Meri je trebala više stimulusa, a ne manje. Morala sam stalno da se trudim da komuniciram sa njom i da je uključim u porodične aktivnosti. Kao rezultat tog produženog stimulusa sa svoje tri godine, Meri nije bila ni najmanje pasivna, već je non-stop bila u pokretu.
Socijalni radnik me procenio kao osobu koja se nerealno ophodi prema Merinom stanju, u fazi “negiranja”. Tačno je, negiram. Ali dokle god sam sposobna da normalno funkcionišem biću voljna da joj pružam stimuluse koji su njoj potrebni za normalno funkcionisanje.”

Autor nepoznat, preuzeto i prevedeno sa http://www.about-down-syndrome.com/einstein-syndrome.html

Preuzeto sa http://www.logopedi.rs/ajnstajnov_sy.html

 

Objavljeno pod Lepe priče | Označeno sa | Ostavite komentar

Predavanje Instituta za ostvarivanje ljudskih potencijala – detaljnije sa predavanja

Jelena Đoković i Daglas Doman

Nakon uvoda iz prethodnog posta, sumiranja utisaka i dodatnog istraživanja, želela sam da na koncizan i jednostavan način podelim sa vama svoje viđenje predavanja Instituta za ostvarivanje ljudskog potencijala iz SAD-a (http://www.iahp.org/) koji je nedavno (22.02.2015.) u Beogradu, organizovala Fondacija „Novak Đoković”. Predavanju su prisustvovali roditelji, stručnjaci i predstavnici medija -bilo mi je posebno drago da u prvom redu prepoznam dr Ranka Rajovica, neurofiziologa i autora NTC-sistema učenja  čijeg pristupa sam verni poštovalac.

Odlično je što je jedno ovakvo predavanje – na izuzetno bitnu temu i sa predavačima sa svetski poznatog instituta, organizovano u Srbiji na svima dostupan način – tačnije, bez plaćanja participacije za učešće.  Volela bih da predavanja i diskusija na temu pospešivanja pravilnog razvoja i vaspitavanja dece budu brojnija i sa što više različitih stavova – jer kad nam je dostupno više različitih pogleda na istu temu, veća je verovatnoća da ćemo objektivno sagledati situaciju i doneti najbolje rešenje i za svoje dete i za društvo. Dakle, plus za ideju, inicijativu i organizaciju.

Predavanje Daglasa i Spensera Domana sa Instituta je bilo celodnevno i sastojalo se iz dva segmenta: pospešivanje intelektualnog razvoja i performansi kod dece (1) bez poteškoća i (2) sa poteškoćama u razvoju (sa fokusom na decu sa oštećenjem mozga).

Iako mi je za sistematizaciju i prebacivanje beleški u elektronsku formu trebalo par sati (vrlo sam detaljno i vredno zapisivala – tj. ovde je moj štreberski kapacitet došao do punog izražaja J), samo sumiranje najvažnijeg je stalo mi je u oko deset rečenica. U nastavku teksta su te rečenice – pojednostavljene do srži, bez ponavljanja već poznatih činjenica (npr. mala deca najbrže uče, itd):

1) Mozak je vrlo „plastičan” organ – raste i restruktuira se doživotno, a zavisno od upotrebe. Što se više koristi mozak ima veće kapacitete. Zaključak: treba stvoriti potrebu da mozak „radi vredno” i razvija se. To se uglavnom radi postupnim prevazilaženjem izazova različitih nivoa i iz različitih oblasti (kombinovano stimulisanje svih pet čula).

2) Razvoj inteligencije zavisi od kapaciteta mozga, ali mnogo više zavisi od broja veza (sinapsi) koje su stvorene u mozgu. Za stvaranje i jačanje sinapsi u mozgu, a samim tim i za razvoj inteligencije od ključne vaznosti su:

  1. a) Kretanje – trčanje, plivanje i gimnastika daju najbolje rezultate, jer aktiviraju različite delove mozga i teraju ih na rad i „saradnju”, a i sve aerobne aktivnosti su od koristi. Kretanjem se takođe produbljije disanje, što dovodi više kiseonika u mozak i ceo organizam, zatim pomaže pri razvoju vida i njegovih funkcija, pomaže varenje, i uopšteno, ima samo pozitivan uticaj na organizam. (ko god je slušao predavanja dr. Ranka Rajovića razumeće ovaj deo, o blagotvornom uticaju razvoja motorike kod dece na razvoj inteligencije, bez mukeJ ). Deci je neophodno da se kreću: svakodnevno i na različite načine. Primer: deca koja su se pre testiranja bavila fizičkom aktivnosću, postigla su bolje rezultate na testu (izvor)
  2. b) Kiseonik – hrani ćelije mozga i neophodan je za njegov rad (veliki broj povreda mozga kod dece nastao je upravo zbog nedostatka kiseonika).
  3. c) Pravilna ishrana – unošenje svih neophodnih vitamina i minerala, neophodnih za pravilan rast i razvoj deteta. Plus, dodatno praćenje specifičnosti ishrane kod dece koja imaju posebne potrebe.

3) Uloga roditelja u razvoju deteta je nezamenljiva i od najvećeg značaja.  Upravo roditelji su ti koji na najbolji način mogu detetu obezbediti okruženje bogato različitim stimulansima i mogućnost da te stimulanse „okusi” na zabavan način, koji će pomoći detetu da se razvija. Okruženje i iskustva koje dete nauči iz interakcije sa okruženjem (što samostalnije to bolje, naravno uz uslov da je dete pritom bezbedno) imaju najveći uticaj na postavljanje dobre osnove za dalji dobar razvoj i napredak deteta. Od presudnog značaja su i vera roditelja u sposobnosti njihovog deteta, poštovanje deteta kao osobe i naravno, istrajnost bez opcije odustajanja. Jedan od primera razvoja inteligencije usled bogate stimulacije okruženjem je rezultat studije rađene na životinjama sredinom prošlog veka.

Komentar: Kao sredstvo evaluacije i osnovno merilo razvoja deteta, predstavljen je Razvojni Profil  – tabela osnovnih razvojnih karakteristika deteta tipičnog razvoja data po uzrastu (od 0 do 6 godina) i po nivou veština: tri motorne i tri senzorne.

I to bi bilo to.

Bilo je tu još zanimljivih primera studija i članaka, koje ne navodim jer mi nedostaje izvor (pokušala sam da zapišem i kasnije pronađem navedene izvore, ali je moguće da nisam najbolje zapisala), kao i primera razvoja dece sa instituta pomenutih opisno.

Inače, sama metoda koju Institut koristi u radu sa decom i pri podučavanju roditelja zasniva se na učenju osnivača Instituta, Glena Domana (oca gorepomenutog Daglasa Domana), i datira iz ’70-ih godina prošlog veka. Institut je podelio brojku od preko 25 hiljada porodica iz 120 zemalja širom sveta, koje su prošle kroz njihove obuke i tretmane od 1960-te do danas. Na Internetu su dostupni brojni sajtovi sa pozitivnim komentarima u vezi sa metodama Instituta. Istovremeno, o metodi Instituta se polemisano zbog manjka adekvatnih studija na kojima se zasnivaju premise same metode (http://en.wikipedia.org/wiki/The_Institutes_for_the_Achievement_of_Human_Potential).

Dakle, mišljenja su podeljena. Na sajtu samog Instituta rezultati koji fascinantno zvuče tipa:” Od 153-oje dece koja su bila gluva, njih 129 (84%) je čulo prvi put (uzrasta od 8 meseci do 22 godine i mesec dana) su dati u vrlo egzaktnim brojkama (http://www.iahp.org/results/), međutim bez detaljnijih objašnjenja značenja tvrdnji (šta znači „čuli”) kao i bez informacija o metodama praćenja i merenja.

Tokom promotivnog dela predavanja, rečeno je da Institut osim obuke i samih tretmana, ima i brojne knjige o ranom učenju kao što su: „Kako naučiti Vašu dete da čita”* Glen & Dženet Doman, „Zdrava beba, pametna beba, Vaša beba” Glen & Daglas Doman i Brus Hagi i mnoge druge.

*Iako knjigu nisam čitala, na osnovu komentara čitalaca ostavljenih na Amazonu u pitanju je učenje čitanja uz pomoć pamćenja čitavih reči i povezivanja sa vizuelnim ili auditivnim znakom. Knjiga je na Amazonu odlično ocenjena, dok je moj subjektivni utisak da ukupan broj ostavljenih komantara deluje relativno mali u poređenju sa brojem ljudi koji bi, bar na osnovu brojki predstavljenih od strane Instituta, trebalo da su pročitali knjigu.

Kako verujem da je korisno svako predavanje iz kog se nauči bar jedna nova stvar, svakako bih obe ove sesije okarakterisala  kao takve. Nadam se da sam uspela da prenesem najvažnije, a koga bude interesovalo da sazna više detalja lako ih je naći putem linkova datih u tekstu, kao i u tekstovima u vezi sa predavanjem objavljenim na sajtu Fondacije „Novak Đoković” i u online arhivama medija na ovu temu.

Objavljeno pod DEŠAVANJA | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

Predavanje Instituta za ostvarivanje ljudskih potencijala – prvi utisci

Danas je održano predavanje Instituta za ostvarivanje ljudskih potencijala, iz Sjedinjenih Američkih Država www.iahp.org, u zaista odličnoj organizaciji Fondacije “Novak Đoković”.

Predavanje na temu kako podstaći razvoj inteligencije kod dece kako tipičnog, tako i atipičnog razvoja je bilo izuzetno dinamično i zanimljivo, sa obiljem korisnih informacija i materijala – koji su, zahvaljujući organizatoru, za ovu priliku prevedeni na srpski jezik.

CyberUvce trenutno radi na detaljnijem blog postu koji će sadržati ekstrakte predavanja.

U međuvremenu, u nastavku teksta je link do intervjua sa #NDFblog koji je Daglas Doman, zamenik direktora IAHP Instituta, uoči dolaska na predavanje u Beograd, dao sa uvodnim komentarom „da se svako dete rađa sa inteligencijom koja je po potencijalu veća od one koju je čuveni Leonardo da Vinči ikada koristio.“.

#NDFblog_Daglas_Doman_pred_predavanje_u_Beogradu

Objavljeno pod DEŠAVANJA | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Poducavanje primerom – pokazivanje i cekanje (Izvor: www.evdcweb.org)

Postoje dva osnovna pristupa koja mozemo koristiti pri poducavanju vaseg deteta. Prvi je kada govorite detetu sta da uradi i sta da kaze, i to ne samo tokom lekcija vec i tokom svakodnevne komunikacije kod kuce i van nje. Drugi nacin je kada dajemo priliku detetu da slusa i vidi kako ostali ukucani komuniciraju i kako koriste jezik tokom konverzacije ili kako se to kaze – u kontekstu konverzacije.

Drugi pristup daje mnogo veci efekat kod dece. Ne samo da nauce jezik, vec nauce i kako da ga koriste u svakodnevnim situacijama. Na primer, dete ce moci da kaze:”Jos soka.” jer je tako nauceno da kaze i uz pomoc imitacije to moze da kaze vrlo jasno. Medjutim, to automatski ne znaci da dete razume da to treba da kaze kada zeli jos soka.

Kod tehnike “poducavanja primerom” treba da postoji treca osoba koja ce pred detetom traziti jos soka i to reci punom recenicom, a zatim cete vi toj osobi dati jos soka. Onda, sacekajte da vam dete trazi jos soka. Ako ono to ne ucini, neka treca osoba ponovi svoj zahtev. Ako nema trece osobe koja vam u ovome moze pomoci, mozete iskoristiti igracku ili lutku koja ce “govoriti”. i ponovo, sacekajte dete da trazi “jos soka” verbalno. Mozete prihvatiti ono sto dete kaze cak i ako nije savrseno tacno izgovoreno. Dete ce vremenom razviti preciznost i izrazajnost govora.

Osnovna ideja je u tome da vase dete slusa govor i da vidi sta se desava kao rezultat. Ovo ce mu pomoci ne samo da nauci sta to znaci i kako to da kaze, vec i da nauci kako i gde da to pravilno upotrebi.

Izvor: http://www.evdcweb.org

© 2009-2014 Pratibha Srinivasan

Objavljeno pod KAKO DA... | Označeno sa , , , | Ostavite komentar