VII međunarodna konferencija “Koračam i slušam” – Rezime

20151126_110852

U Beogradu, 25.11.2015. u organizaciji OŠ”Stefan Dečanski” održana je sedma po redu međunarodna konferencija “Koračam i slušam”, posvećena radu sa osobama oštećenog sluha.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici preko 30 institucija iz zemlje i regiona koje su na neki način u dodiru sa tematikom, kao i predstavnici proizvođača kohlearnih implanata i slušnih aparata. Roditelji su bili prisutni u vrlo malom broju, ali tu je bilo i Sajberuvce – sa ciljem da uradi ono što svako dobro Sajberuvce ima za zadatak, a to je da pažljivo sluša, razume i prenese dalje.

Ove godine tema skupa je „Novine i praktičan pristup u radu sa osobama oštećenog sluha- korisnicima kohlearnog implanta”. Glavni govornici bili su odabrani profesionalci sa Instituta za majku i dete u Beogradu, sa Klinike za ORL i MFH Kliničkog centra Srbije, iz OŠ”Stefan Dečanski”, zatim predstavnici Cochleara i MED-EL-a i gosti predavači iz Hrvatske i Crne Gore.

Zadatak organizatora je bio izazovan, posebno u segmentu prilagođavanja tema i sadržaja prezentacija publici koja je varirala od vaspitača iz redovnih vrtića i škola, do audiologa i defektologa koji se decenijama bave ovom strukom. Posećenost je bila dobra, prezentacije relevantne i interesantne , a sama organizacija događaja – po mom skromnom mišljenju, uspešna. Odlično je što u Srbiji postoji tradicionalna konferencija tog tipa i nadam se da će se nastaviti i u budućnosti, prateći trendove i deleći znanje.

Iako je bilo puno materijala i informacija, svela bih fokus konferencije na tri glavne teme:

  1. Značaj rane dijagnostike i intervencije.
  2. Osnovni faktori koji utiču na rezultate procesa (re)habilitacije.
  3. Važnost bliske saradnje između terapeuta i roditelja i uopšte značaj aktivnog učešća porodice u uspešnoj rehabilitaciji deteta.

U nastavku je kratak pregled dat po gore navedenim temama – kombinacija informacija datih u različitim predavanjima. Na kraju ovog posta sam navela i sve predavače poredu pojavljivanja, kao i teme o kojim asu govorili.

  1. Značaj rane dijagnostike i intervencije.

Trend u svetu je obavezan neonatalni skrining. Cilj je da se detetu u prva tri meseca života uradi sva neophodna dijagnostika, a zatim da se odgovarajući tretman (slušni aparat/kohlearni implant) uradi već do kraja prve, a najkasnije do druge godine života. Period do druge godine deteta je po najnovijim istraživanjima razvoja funkcija mozga i razvoja sinapsi, ključan za postavljanje optimalnih osnova za razvoj govora. Ukoliko se to desi, velika je verovatnoća da će se govor deteta* razvijati  manje-više u skladu sa razvojem govora vršnjaka.

Kod dece koja su kasnije implantirana, takođe se mogu postići dobri rezultati, ali je proces rehabilitacije duži i zahtevniji.

Interesantno je pomenuti i da je primećeno da kod dece koja su implantirana značajno kasnije nego što je trenutni trend, rezultati sa kohlearnim implantom (KI) mogu biti odlični ukoliko je dete već ostvarilo benefit korišćenjem slušnog aparata i razvilo razumevanje i govor. Što su razumevanje i govor razvijeniji kod takve dece to je i verovatnoća da će imati značajan benefit od ugradnje KI-a veća.

Osim rane implantacije, trend je i da se sve češće odmah radi bilateralna implantacija što se, osim očiglednih benefita u smislu jedne operacije i istovremene sinhronizacije oba procesora, zagovara i kao kao troškovno najefektivnije rešenje (komentar autora**: na osnovu postojećih diskusija za i protiv bilateralne implantacije – testiranja pokazuju da bilateralno implantirana deca imaju bolju lokalizaciju zvuka, kao i generalno stepen razvijenosti govora u funkciji od vremena, ali istovremeno se jasno kaže da bilateralno implantiranje treba uzeti sa rezervom kada je u pitanju dete koje na drugom uhu ima ostatke sluha posebno ukoliko je imalo benefit od slušnog aparata. Bilateralna implantacija se posebno zagovara kao rešenje kod dece koja imaju totalno oštećenje sluha, jer im se u tom slučaju pruža mogućnost da se u ranom dobu naprave neophodne veze u mozgu koje se inače ne bi kreirale i dete kasnije čak i ako bi bilo bilateralno implantirano ne bi imalo mnogo koristi od tog drugog implanta…)

U Srbiji se neonatalni skrinig sluha radi u nekim bolnicama, ali ne u svim i ta obaveza još uvek nije zakonski uređena. Neonatalnim skriningom se u  najranijoj fazi mogu identifikovati deca koja imaju oštećenje sluha koje zahteva tretman poput ugradnje KI-a.

*ovo je rečeno za decu koja, osim oštećenja sluha, nemaju dodatne smetnje u razvoju. Međutim, napomenuto je da i da je poslednjih godina primećen značajan porast dece sa višestrukim smetnjama u razvoju, koja istovremeno zahtevaju i rehabilitaciju sluha i govora što zahteva posebne/individualne pristupe zavisno od situacije.

** http://www.audiologyonline.com/articles/bilateral-cochlear-implants-840http://www.medel.com/blog/hear-better-two-cochlear-implants/

2. Osnovni faktori koji utiču na rezultate procesa habilitacije i/ili rehabilitacije.

U visokom procentu (kod rane implantacije čak i 80%) deca sa KI-a koja nemaju dodatnih razvojnih smetnji mogu da dostignu visok stepen govorno-jezičkog razvoja i da se uspešno uključe u sistem redovnog obrazovanja. Istovremeno, interesantno je napomenuti i da su rezultati govorno – jezičkog razvoja dece sa KI-ma u početku bili poređeni sa rezultatima dece sa slušnim aparatima, dok se poslednjih godina zbog izuzetnih rezultata koje pokazuju porede sa decom bez smatnji u razvoju govora.

Kao osnovni faktori koji utiču na uspešnost procesa habilitacije (privikavanja)/rehabilitacije dece sa KI-ima pominju se:

  • Vreme nastanka oštećenja sluha i uzrok/prethodna iskustva u slušanju/razvijenost govora u trenutku nastanka oštećenja,
  • Vreme implantacije i preciznost podešavanja aparata;
  • Intelektualne sposobnosti i/ili postojanje dodatnih posebnih potreba
  • Komunikacijski potencijal
  • Emotivno stanje
  • Saradnja sa roditeljima i generalno uključenost, motivacija i podrška porodice
  • Tip, učestalost i dužina habilitacije.

Iskustveno gledano, potrebno je od 2 godine slušanja i habilitacije do prvih značajnih rezultata, što se podudara sa razultatima svetskih centara. Cilj opsega sluha je tonalna audiometrija sa auditivnim procesorom od 20 do 40db. I još jednom, da se naglasi, većina dece sa KI koristi govor kao sredstvo komunikacije i ide u redovnu školu.

DA LI STE ZNALI : U Srbiji su prvi kohlearni implanti ugrađivani odraslim osobama bili domaće proizvodnje. Njih je pod nazivom „bioničko uvo” osamdesetih godina XX veka razvijao samostalno i ugrađivao tim stručnjaka sa Vojno Medicinske Akademije (VMA) u Beogradu.

3. Važnost bliske saradnje između terapeuta i roditelja i uopšte značaj aktivnog učešća porodice u uspešnoj rehabilitaciji deteta.

Ovi faktori su bili pomenuti u svakoj od prezentacija. S obzirom da dete iz funkcionalne porodice ipak najviše vremena provodi sa roditeljima, od roditelja najviše i uči. Postoje studije koje pokazuju da je i kod dece bez oštećenja sluha, razvoj govora napredovao zavisno od broja različitih reči kojima su ga roditelji izlagali u najranijem uzrastu, a što je opet kasnije imalo uticaj na nivo akademskih postignuća deteta. Imajući u vidu da je dete sa KI neophodno izlagati govoru najmanje tri puta više od deteta bez oštećenja sluha, jasno je koliko je bitno stalno pričati sa svojim detetom. Ipak, to nije nešto što svim roditeljima dolazi prirodno i lagano.

Zato je trend u svetu u govorno-jezičkoj terapiji da se u početku rehabilitacije fokus stavlja na roditelja – njegovo edukovanje i pripremanje za rad sa detetom kao i postavljanje osnova dobroj saradnji sa terapeutom. Najbolji rezultati se postižu kada i jedna i druga strana rade u istom pravcu i ka istom cilju.

Motivacija roditelja za stalnu komunikaciju sa detetom je takođe veoma bitna, jer ona prirodno opada kada ne postoji povratna informacija. Onog momenta kada je dete opremljeno kohlearnim implantom, treba sve iznova početi sa jednakim – ako ne i jačim entuzijazmom, što nije jednostavno. Zato je posebna vrsta podrške potrebna roditeljima a od strane terapeuta, čak i neposredno pre implantacije.

Evo nekih od strategija koje su predložene predložene roditeljima za rad sa detetom – vežbom i roditelji postaju sve bolji i samouvereniji:

  • Koristiti sve prilike – dnevne rutine koje roditelj obavlja sa detetom za razgovor/vežbanje slušanja, razumevanja i govora (hranjenje, oblačenje, kuvanje, pranje sudova, igru, kupovinu, itd)
  • Pričati, pričati i samo pričati
  • Zvučno naglašavanje intonacije reči
  • Dete prvo treba da nauči da sluša
  • Čekati/praviti pauze u govoru i dati detetu dovoljno vremena da odgovori
  • Davati detetu izbor ‘ da bira između dva predmeta, igračke itd
  • Pratiti dete i njegovo prirodno interesovanje, nagradjivati svaku vokalnu ekspresiju
  • Stalno nadograđivanje naučenog, proširivanje rečnika

„ Dete najbolje napreduje kad mu se zada samo malo više od onoga što može.” Dr Ranko Rajović, NTC sistem

Razlika u IQ-u deteta i njegovim urođenim jezičkim sposobnostima velikim delom zavisi od količine reči koje im roditelji serviraju kroz svakodnevnu priču. Akademska postignuća deteta uzrasta oko 9 godina mogu se delimično pripisati i broju reči koje roditelji „daju” detetu kroz razgovor od rođenja do treće godine života. Roditelji napredne dece su pričali i pričaju svojoj deci znatno više od roditelja ne tako napredne dece.

„Roditelj vredi 100.000 učitelja.”- kineska poslovica.

Naglašavanje značaja uloge roditelja u (re)habilitaciji, navodi na zaključak da bi bilo lepo i korisno da se na nekom od narednih skupova ovog tipa predstavi zajednička prezentacija terapeuta i roditelja.

 

Program konferencije:

  • Pozdravna reč – Leposava Petrović, direktor škole „Stefan Dečanski”
  • Deca sa KI u školi „Stefan Dečanski” – Dragana Stevanović, Melita Golubović, Leposava Petrović, Škola za oštećene sluhom-nagluve „Stefan Dečanski”, Beograd, Srbija
  • Early intervention: Coaching Parents – Janet Lane, MED-EL, Wien, Austria
  • My story – Victoria McDonell, Cochlear AG, Switzerland
  • Kohlearna implantacija – rana rehabilitacija – Jovana Ječmenica, Institut za zdravstvenu zaštitu majke I deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, Beograd
  • Primena T.E.A.C.H. upitnika u proceni auditivnog ponašanja gluve I nagluve dece – Sanja Ostojić, Sanja Đoković, Mina Mikić, Danica Mirić, Mirjana Babić, Danijela Bojić, FASPER, Univerzitet u Beogradu, Odeljenje za specijalnu edukaciju I rehabilitaciju gluvih I nagluvih osoba, Klinika za ORL I MFH, Klinički centar Srbije, Odsek za audiološku rehabilitaciju sluha I govora
  • Efekti kohlearne implantacije kod dece sa prelingvalnim oštećenjem sluha – naša iskustva: Danica Mirić, Nenad Arsović, Branka Mikić, Mirjana Babić, Dijana Radović, Maja Mirić, K.C.S. Klinika za ORL i MFH Beograd
  • Partherski odnos roditelja I stručnjaka, formaliziranje podrške za dobrobit dijece oštećena sluha (iskustva Centra Slava Raškaj, Zagreb i projekti HIC FS ‘ Hearing impairment children, Familz support, EU) – Tereza Szavaj-Radić, Jasmina Švelec, Lidija Andrijević Gajić, Centar Slava Raškaj, Zagreb, Hrvatska
  • Očekivanja roditelja I dosadašnja iskustva nakon ugradnje kohlearnog implanta u Crnoj Gori ‘ SPomenka KOsić, Viktorija Mihović, Resursni centar za sluh I govor “dr Peruta Ivanović” Kotor, Crna Gora
  • Rana intervencija u školi “Stefan Dečanski” – Sofija Popović, Snežana Nikolić, Škola za oštećene sluhom –nagluve “Stefan Dečanski”, Beograd, Srbija
  • Teorijske I praktične osnove muzičkih stimulacija u ranoj intervenciji K.I. dece – Nataša Jovanović, Leposava Petrović, Biljana Janković, Melita Golubović, Dragana Stevanović, Gordana Čolić, Škola za za oštećene sluhom –nagluve “Stefan Dečanski”, Beograd, Fakultet za specijalnu edukaciju I rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Advertisements
Objavljeno pod DEŠAVANJA | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Hiperbarična komora kao terapija oštećenja sluha

Hiperbarične komore su specijalno dizajnirani uređaji u kojima se terapija vrši udisanjem čistog kiseonika pod pritiskom većim od atmosferskog.

Jedan tip hiperbarične komore dostupan u Srbiji

S obzirom da je osnovni  terapijski problem kod mnogih oboljenja i povreda – hipoksija (smanjena količina kiseonika u tkivima) ili anoksija (potpuni nedostatak kiseonika u tkivima), terapija kiseonikom može delovati vrlo blagotvorno.

U pitanju su neinvazivni tretmani sa praktično zanemarljivim neželjenim efektima, što znači da uglavnom ne može da škodi, a može da pomogne.

Tretman u hiperbaričnim komorama ima mnogo povoljnih dejstava i između ostalog poboljšava cirkulaciju krvi i ubrzava stvaranje novih mreža krvnih kapilara. Takođe,  ubrzava regeneraciju nervnog tkiva i poboljšava nervnu provodljivost.

Zbog ovog poslednjeg se ponekad se savetuje da osobe sa dijagnostifikovanim oštećenjem sluha pokušaju da situaciju poboljšaju tretmanima u komori. Ideja je u postojećoj mogućnosti da ovi tretmani pomognu  prokrvljenost slušnog nerva i podstaknu ga na pravilan rad. Obično se nakon urađenog testa BERA ide na 10 do 20 uzastopnih tretmana u komori, nakon čega se BERA ponavlja da bi se utvrdilo da li je došlo do pozitivnih pomaka.

Po informacijama dostupnim na internetu, terapija čistim kiseonikom zaista može mnogo učiniti u slučajevima iznenadnog gubitka sluha ili tzv. akutne gluvoće. U pitanju su obično posledice povreda glave, infarkt slušnog nerva, i drugi gubici sluha koji ne uključuju urođenu gluvoću.

Kako je kod urođenog gubitka sluha najverovatnije u pitanju urođena anomalija ili povreda slušnog nerva, dodatna prokrvljenost malo šta tu može da poboljša, te se i ne savetuje kao efikasna terapija.

Sa druge strane dobro je znati da se na osnovu rezultata vršenih ispitivanja, osobe sa kohlearnim implantom  mogu podvrgavati tretmanima u hiperbaričnoj komori , pritiska do 6 atmosfera *– uz prethodnu obaveznu konsultaciju sa odgovarajućim lekarom i proizvođačem implantata.

Detaljnije informacije iz „prve ruke” od roditelja dece koja su koristila hipebaričnu komoru u Srbiji možete pronaći ovde:https://www.facebook.com/groups/355562367822366/search/?query=hiperbaricna%20komora&hc_location=ufi

*pritiska do 6 atmosfera – (što je ekvivalent pritisku vode pri ronjenju na165 stopa). Kod nas, pri terapijama se uglavnom koristi pritisak do 2,8 atmosfera.

Izvori:

http://www.stetoskop.info/Hiperbaricna-komora-1729-c13-content.htm?

b8http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Udisanjem-kiseonika-vratila-sluh.lt.html

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12170146


<a href="https://books.google.rs/booksid=MpfrNFAkMJUC&pg=PA600&lpg=PA600&dq=cochlear+implant+hyperbaric+chamber+treatment&source=bl&ots=_tGedyk5pX&sig=hYyLBBUtQQGz41LMeMHzZWUxChE&hl=en&sa=X&ei=3ScwVdzXNoO6swH5sYKACQ&ved=0CDUQ6AEwAw#v=onepage&q=cochlear%20implant%20hyperbaric%20chamber%20treatment&f=false

Objavljeno pod BIBLIOTEKA | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Frekvence i jačina zvukova – grafički prikaz

Audiogram poznatih nam zvukova

AUDIOMETRIJA – šta je to?

AUDIOGRAM – šta je to?

Izvor buke Jačina buke (u dB) Efekat jačine zvuka
Poletanje velikog putničkog aviona, džeta (sa udaljenosti od 25 metara) 150 Pucanje bubne opne
Motorna testera 120 Bolno. 32 puta jače od 70 dB.
Sirena automobila (sa udaljenosti od jednog metra); rok muzika uživo (108 – 114 dB). 110 Prosečan prag ljudskog bola. 16 puta jače od 70 dB.
Poletanje velikog aviona – džeta (sa udaljenosti od 305 metara), kosilica, motorcikl, kamion za smeće. 100 8 puta jače od 70 dB. Ozbiljno oštećenje sluha moguće pri izlaganju od 8 sati.
Motorcikl (na udaljenosti od 100m) 90 4 puta jače od 70dB. Verovatno oštećenje sluha pri izlaganju od 8 sati.
Blender, mikser 80 2 puta jače od 70dB. Moguće oštećenje sluha pri izlaganju od 8 sati.
Usisivač (70 dB). 70 Osnovna baza za poređenje. 70 dB je za neke osobe već uznemirujuće glasno.
Razgovor na javnom mestu. 60 Duplo tiše od 70 dB. Prilično tiho.
Razgovor kod kuće, bez buke u pozadini. 50 Četiri puta tiše od 70 dB.
Cvrkut ptica; najniža granica za percepciju zvuka urbanog okruženja. 40 Osam puta tiše od 70 dB.
Tiho predgrađe. 30 Šesnaest puta tiše od 70 dB. Veoma tiho.
Šapat, šuštanje lišća. 20
Disanje. 10 Jedva čujno.
Objavljeno pod BIBLIOTEKA | Označeno sa , , , , , , | 1 komentar

AUDIOGRAM – šta je to?

AUDIOGRAM predstavlja grafički prikaz rezultata testa sluha – AUDIOMETRIJE.

AUDIOGRAM je tabela gde donja-horizontalna linija, prestavlja frekventnost* zvuka (izražena u hercima – Hz), a uspravna (vertikalna) linija predstavlja jačinu** tog istog zvuka (izraženu u decibelima – dB). Pogledajte grafik 1 u nastavku teksta.

Audiogram osobe sa određenim oštećenjem sluha na oba uha

Grafik 1

*Frekvence se dele na niske–duboke tonove (do 200 Hz), srednje i visoke tonove (od 2 kHz*).

Niskofrekventni ili duboki zvuci su na primer samoglasnik „O”, tuba ili bas.

Visokofrekventni ili visoki zvuci su na primer suglasnik „S” ili „Š”, cvrkut ptica ili zvuk triangla.

Vizualni pregled raznih zvukova iz okruženja datih po frekvencama i jačini možete videti OVDE.

 

**Tipičan sluh je u fiziološkim granicama < 25 dB.

Prosečni prag sluha između 25-90 dB predstavlja nagluvost.

Gubitak veći od 90 dB predstavlja gluvoću.

*kHz je oznaka za kilo herc I znači da je data vrednost u hiljadama npr. 2 kHz = 2000 Hz

 

Analizirajmo rezultat audiometrije dat na Grafiku 1.

Rezultat predstavljen crvenom bojom, pokazuje da testirano uho (zvaćemo ga „crveno“ uho) dobro čuje zvuke niske frekvencije (od 250 dB) već pri jačini od 15 dB (što odgovara jačini zvuka disanja, šapata decibela  ili šuštanja lišća). Istovremeno, sposobnost „crvenog” uha da registruje zvuk opada sa povećanjem frekvence zvuka. Zato, „crveno” uho zvuke visoke frekvence*** – preko 4000 herca, registruje tek ako su glasniji od 60 dB (jačina od 60dB odgovara jačini glasa pri konverzaciji na primer na javnom mestu).

 

Kod osoba koje imaju ovakvo stanje sluha, postoji poteškoća ne samo pri percepciji zvukova iz okoline, već i pri razumevanju govora. Zavisno od tonova koje sadrže, reči bivaju registrovane samo delimično što veoma otežava razumevanje.

Zato je važno da podešavanje aparata i/ili kohlearnih implanata bude takvo da rezultat audiometrije bude LINEARAN AUDIOGRAM, tj. da na grafiku bude što ujednačenijahorizontalnija linija (kao na Grafiku 2, datom u nastavku ovog teksta). To znači da osoba čuje ujednačeno tonove različitih frekvencija (od niskih do visokih), što joj omogućava lakše razumevanje izgovorenih reči. Takođe, bitno je i da ta horizontalna linija rezultata testiranja sluha, na audiogramu bude postavljena na što nižoj vrednosti jačine u decibelima. To, sa druge strane, znači da osoba čuje sve te zvuke i kada su tihi.

Linearni audiogram

Grafik 2.

Korišćeni izvori:

https://en.wikipedia.org/wiki/Audiogram

http://www.asha.org/public/hearing/Audiogram/

http://www.industrialnoisecontrol.com/comparative-noise-examples.htm

http://www.belmedic.rs/Dijagnostika/834/Audiometrija.shtml

Objavljeno pod BIBLIOTEKA | Označeno sa , , , , , | 2 komentara

AUDIOMETRIJA – šta je to?

AUDIOMETRIJA je metoda merenja stanja sluha. Cilj je utvrditi najtiši zvuk određene frekvence koje testirana osoba čuje.

Uz pomoć audiometrije utvrđuje se postoji li oštećenje sluha, kao i mesto i stepen eventualnog ošetećenja.

Audiometrija se radi u zvučno izolovanoj kabini, sa slušalicama na ušima i botpuno je bezbolna. Kroz slušalice se propušta zvuk određenje frekvencije i određenje jačine, a zadatak testirane osobe je da kada čuje taj zvuk podigne ruku. Tako specijalista koji obavlja testiranje, a koji se nalazi van kabine, zna da je testirana osoba odreagovala na zvuk.

Audiometrija – testiranje u kabini

Kod male dece je tehnički sve isto, jedino što se ovde prate pokreti i/ili pogledi deteta. Ili se, zavisno od uzrasti, dete nauči da kada začuje zvuk ubaci lopticu u korpu ili nešto slično. S obzirom na nedovoljnu mogućnost da se sa malom decom postigne puno razumevanje šta se od njih očekuje pri ovom testu, rezultati ovog testa se nazivaju i „subjektivni” – kao nešto što treba uzeti u obzir, ali sa određenom dozom rezerve.

Audiometrija kod dece

Grafički zapis koji se dobija AUDIOMETRIJOM naziva se AUDIOGRAM i predstavlja slušno polje ispitanika prikazujući intezitetski i frekvencijski raspon. Obično se prikazuje kao tabela sa vrednostima frekvence na donjoj, horizontalnoj osi i jačinom zvuka datoj na vertikalnoj osi. Više info o AUDIOGRAMU možete pročitati OVDE.

Audiogram

Nije potrebna nikakva prethodna priprema, a dobijeni rezultat se pacijentu tumači odmah.

Osim utvrđivanja da li postoji potreba za dodatnim pomagalima, AUDIOMETRIJA i AUDIOGRAM pružaju i važnu informaciju za podešavanje aparata.

 

Korišćeni izvori:

Objavljeno pod BIBLIOTEKA | Označeno sa , , , , , | 2 komentara

Intervju-DEO 2.: Odrasli sa kohlearnim implantom – lična iskustva i odgovori na više od 80 pitanja!

DEO 2.

4) SOCIJALIZACIJA

Koliko često ste bili u prilici i/ili obavezi da upoznajete okolinu sa pojmom kohlearnog implanta? Imate li neki savet kako to objasniti ljudima i deci  na najjednostavniji i najefikasniji način?

IVANA: Uglavnom ljudima objašnjavam rečima koje bi oni mogli da razumeju – bez previše tehničkih detalja. Da je to pomagalo koje se razlikuje od slušnog aparata, koje ima dve jedinice unutrašnju i spoljnju, da se ugrađuju elektrode u kohleu, puž, da moraju postojati ostaci slušnih nerava, da slušamo mozgom i da je to jedino sredstvo pomoću koga možemo čuti kada je u pitanju veliko oštećenje sluha.

SVETLANA: Ljudi uglavnom ne znaju šta je kohlearni implant, suviše mi je komplikovano da im objašnjavam. Ako se desi  da nešto ne čujem, kažem da imam oštećen sluh, da nosim aparat i ne trudim se da objasnjavam detalje.

 

Šta Vam najviše smeta kod reakcija/ponašanja drugih ljudi kada vide/saznaju da imate oštećen sluh?

IVANA: Pomanjkanje želje da shvate kako funkcionišete, šta vam smeta, šta ne odgovara, kako se oni moraju ponašati ukoliko žele da komuniciraju sa vama. Iz ličnog iskustva, najteži deo. U najvećem broju slučajeva odmah kažem da dobro ne čujem, da nosim aparat jer ne objašnjavam da je to u stvari procesor. Najintrigantniji im je spoljni deo kablić koji je zakačen za magnet.

SVETLANA: Kada neko ne čuje, ljudi uglavnom počnu da pričaju glasnije, a to često odmaže. Mnogo je lakše razumeti kada se priča tiše, sporije i razgovetnije.

 

Šta najviše cenite kod reakcija/ponašanja drugih ljudi kada vide/saznaju da imate oštećen sluh?

IVANA: Ono što najviše ne volim a pojavljuje se u najvećem broju slučajeva je sažaljenje, koje brzo usled moje reakcije prelazi u spremnost na pomoć i susretljivost u ophođenju.

SVETLANA: Kade se ponašaju isto  kao da nemam oštećen sluh.

 

Kako mislite da bi se moglo pomoći opštoj javnosti da razume najbitnije u vezi sa ophođenjem prema osobama sa oštećenim sluhom? Da li mislite da Vi lično možete nešto da uradite po tom pitanju i ako da, šta bi to bilo?

IVANA: Moja želja, još uvek neostvarena, je da se kod nas formira Udruženje za sve osobe sa slušnim pomagalima – aparati i implanti. Time bismo našli mesto koje nam pripada –između čujnog i gluvog sveta. Tu bismo jedni drugima pružali podršku i organizovali pomoć svake vrste. Verujem da bi tada distributeri slušnih pomagala bilo da su aparati ili implanti drugačiju sliku imali o nama i da bi ta druženja i susreti mogli biti češći uz njihovu finansijsku pomoć. Nažalost, iz malog mesta se teško dolazo do ostvarenja velikih ideja. Za sada, sa mnogima sam o tome razgovarala, nema niko prevelike ambicije da se prihvati takvog jednog posla. Na kraju, u našoj državi, za koju kažu da ima oko 700.000 ljudi sa invaliditetom, pretpostavlja se da je od toga slušno oštećenih osoba oko 10%.

SVETLANA:  Trebalo bi da se izborimo za to da osobe sa kohlearnim implantom pripadaju Savezu gluvih, da imamo predstavnika koji bi zastupao naše interese.  Ivana Poljak bi bila savršena osoba za takvo mesto.  Potreban je prostor gde bi ljudi mogli da se okupljaju i dobiju pomoć i podršku, a tu bi trebalo da se radi i na tome da se informiše javnost.

 

Koji je Vaš savet roditeljima dece sa kohlearnim implantima – šta da očekuju i kako da se odnose prema okolini,  a u odnosu na specifičnost njihovog deteta? Kako da se roditelj/osoba sa implantom postavi prema nepoznatom okruženju?

IVANA: Prvo, roditelji koji imaju slušno oštećenu decu moraju prihvatiti da prvo nauče kako njihovo dete funkcioniše, kako reaguje i da su rehabilitatori samo jedan segment u širem krugu. Oni su prvi i najbitniji. Da prihvate ono čime njihovo dete raspolaže, da ne preteruju u zahtevima prema detetu ukoliko ono ne daje očekivane rezultate i da ga usmeravaju da što lakše i brže prihvati implant. U svakoj prilici ukazivati vaspitaču, učitelju, nastavniku, prijateljima kako sve funkcioniše. Što više ljudi sazna, čuje, prepozna, vama i vašem  detetu će biti olakšano snalaženje i razumevanje. U nepoznatom okruženju odmah predstaviti sebe i umeti objasniti.

SVETLANA: Teško je dati odgovor na ovo pitanje. Svako dete je specifično i priča za sebe. Deca sa implantom solidno čuju, treba ih podsticati da se druže sa drugom decom.  Kako će se uklopiti u sredinu zavisi i od njih samih i od okruženja. Deca moraju sama da se izbore za svoje mesto u društvu, ne mogu roditelji to da urade umesto njih, oni samo treba da  im daju podršku i pre svega savetodavnu pomoć kako bi neki problem mogao da se prevaziđe. Svako ko je u nečemu drugačiji od ostalih, a mi sa implatnima i slušnim aparatima to jesmo, može lako doći u neku ne baš prijatnu situaciju.  Ako se dete požali i roditelj krene da interveniše preko nastavnika ili roditelja, često se pojavi kontra-efekat.

 

Mislite li da postoji razlika pri ophođenju društva prema nosiocima implanata u zavisnosti od pola – da li su muškarci ili žene? Kada razmenjujete iskustva sa drugim osobama sa kohlearnim implantima i na ovu temu– koja su iskustva koja se najčešće poklapaju, a u čemu se iskustva najviše razlikuju?

IVANA: Sa odraslim osobama sam shvatila da je svako priča za sebe, u zavisnosti od stepena oštećena sluha i vremena koje je provedeno bez slušnih senzacija. Npr: Bojan je posle ugradnje, jer je padom izgubio sluh, automatski zakačio procesor, okrenuo se izašao, bez dana rehabilitacije. Radmila je posle slušnih aparata prešla na procesor, Svetlana takođe. Naša poklapanja se odvijaju oko reči – bez njega ne funkcionišemo. Ne verujem da postoji razlika u ophođenju u zavisnosti da li je osoba muško ili žensko. Ili barem ja to nisam doživela.

SVETLANA: Nisam primetila razliku u ophođenju prema polu.

 

Koji procenat osoba sa kohlearnim koje poznajete vodi uspešan život kojim su zadovoljni? Postoji li neka profesija/karijera u kojoj se osobe sa kohlearnim najčešće nalaze?

IVANA: Od odraslih osoba, znam Svetlanu, Bojana – privatnika, oca dvoje dece, jednu ženicu iz Novog Sada – ekonomista, majka dvoje dece, uskoro baka; profesora muzike iz Niša – bilo bi divno čuti njegove utiske jer sprema solistički koncert na harmonici, još jednog starijeg gospodina iz Bg, ugradio implant pre godinu dana…Svima se divim i svi su uspešni. Pre tri godine, na simpozijumu Udruženja, upoznala sam Predsednika Austrijskog udruženja. Ima ugrađena dva implanta, obožava da pleše i sluša muziku. Zadivio me je. Postoji veoma veliki broj uspešnih ljudi, jedno vreme sam na netu puno čitala o njima. Iskreno, mislim da je sve samo stvar ličnih ambicija i da implant ne mora da ograničava.

SVETLANA: Životno zadovoljstvo nije povezano sa implantom, niti sa sluhom.  Imala sam priliku da vidim gluve ljude veoma srećne i zadovoljne. Implant omogućava kvalitetniji život, a da li će neko zbog toga biti zadovoljniji, to je pitanje ličnih stavova i očekivanja.

 

Šta ste po struci? Ako ste zaposleni, u kojoj oblasti radite? Imate li hobije i koje? (šta najviše volite da radite kad ne radite)

IVANA: Nemam struku, imam završenu srednju školu, nekadašnje usmereno obrazovanje – organizator kulturnih aktivnosti. Radim za nadnicu već par godina po voćnjacima, uključujući i rezidbu u zimskom periodu..U par navrat u inostranstvu – Italija i Nemačka. Sa bivšim suprugom sam držala privatnu radnju. Razvedena, bez dece. Živim sa majkom. Volim da čitam, skupljam nepotrebno znanje, štrikam… I u ovim godinama, nosim se sa posledicama loših izbora i još lošijih odluka. Naknadna pamet…nažalost- se ne računa.

SVETLANA: Završila sam ekonomiju, statističko-informatički smer,  radim u računskom centru, bavim se programiranjem. Nemam baš previše slobodnog vremena. Kada imam, šetam, čitam, putujem. Kao klinka sam volela da igram šah.

 

Šta biste voleli da se promeni u društvu, a u vezi sa odnosom prema osobama sa oštećenim sluhom?

IVANA: Da se zakonski olakša, briga o delovima i omogući zakonski procedura zamene i jednih i drugih pomagala, bez uslovljavanja. Da se širi ideja o neophodnosti kohlearne implantacije, u slučajevima gde je to moguće, da se objašnjava i da se edukuju ljudi. Pomanjkanjem saznanja, upoznavala sam ljude koji su za sebe odbijali implantaciju a time i svoju decu osudili na tišinu i znakovni jezik. Znam da je za ugradnju potrebno imati očuvane slušne nerve i da to nije kod svih moguće, ali, zato tamo gde to može, uticati na ljude i obrazlagati im razliku.

 

U kojim aktivnostim,  u vezi sa podrskom ljudima oštećenog sluha i opštoj javnosti u cilju inkluzije, biste volele da učestvujete?

IVANA: Od 2010. godine držim forum na fejsbuku „Govori i Slušaj“. Sva okupljanja roditelja i odraslih koja su do sada održavana sam ispratila. Tada maleni danas đaci, uspešni srednjoškolci. Ti mladi ljudi se danas putem fejsa povezuju i upoznaju.

Uvek sam otvorena za saradnju  i do sad su me ljudi hrabrili i potvrđivali da su im moje reči izgovorene ili napisane puno značile. Pratim strane sajtove i rad drugih Udruženja i veoma mi je žao što naše jedino Udruženje iz Beograda nije pronašlo način da se više angažuje i aktivnije radi. Bili smo na dobrom putu, ulazili u sve institucije i nažalost, veoma malo dalje napredovali.

Smatram da su takva druženja za decu veoma važna, upravo u periodu njihovog odrastanja i uočavanja razlika – izmedju čujućeg i gluvog. To ih ohrabruje i osnažuje.

SVETLANA:  Kada bi neko naše udruženje zaista funkcionisalo, rado bih dala svoj doprinos, jer je meni postojanje takvog udruženja u jednom periodu mog života jako nedostajalo.

 

Da li mislite da sami ljudi/roditelji mogu doprineti/uticati na to da njihovoj deci bude bolje, da se bolje i saouverenije osećaju?

IVANA: Najviše roditelji, koji su prvi tu uz dete. Zatim svi ostali. Kako oni uspeju kod deteta da razviju taj osećaj – biti drugačiji bez ograničenja, tako će i samo dete izrstati u samosvesnu i samopoštovanja vrednu i odgovornu ličnost.

SVETLANA: Roditelji mogu da daju veliki doprinos da dete izgradi samopouzdanje i u najmlađem uzrastu i kasnije. Sećam se perioda kada sam upisivala srednju školu, lekarka mi je rekla da bi, zbog oštećenja sluha koje imam, trebala da izaberem neku togodišnju zanatsku školu.  Bila sam odličan đak i nisam uopšte razmišljala o zanatu, ali ipak doktorka mi je ubacila crv sumnje. Roditelji su mi dali podršku da upišem školu koju sam želela i V-ta beogradska gimnazija je ipak bila moj izbor. Bilo mi je znatno teže nego u osnovnoj jer mi se u međuvremnu dodatno pogoršao sluh, ali kada bih mogla ponovo da biram, napravila bih isti izbor.

 

5) RAZNO

Da li Vam se dogodilo da su se baterije Vašeg implanta istrošile, a da niste imali rezervne? Kako ste se osećali?

IVANA: Samo jednom sam krenula bez njih. No, kako smo rasprostranjeni u Srbiji, društvene mreže  olakšavaju rešavanje problema.  Ne samo kod nas, uglavnom se ljudi raspituju, traže pomoć i retko kad ostaju bez njih.

SVETLANA: Dešavalo mi se ranije da ponekad zaboravim baterije i sada uvek nosim jedan rezervni paket  u novčaniku.  Nije prijatno ostati bez baterija. Kada putujem obavezno ih nosim , jer ih nije lako kupiti, nema ih u manjim mestima.

 

Govorite li još neki jezik osim maternjeg? Ako da, kakvo je Vaše iskustvo sa učenjem stranog jezika?

IVANA: U školi engleski, razumem ali teže komuniciram što je uslovljeno nedostatkom prakse. Upisala sam italijanski jezik, no, stala na trećoj godini. Par puta bila u Italiji da radim, komunicirala bez problema. Inače, stalno čitam i nedozvoljavam da zaboravim naučeno. Pošto sam prekinula studije, radila sam u Nemačkoj, skoro dve godine. Za to vreme, sam sama naučila da čitam i pišem. Danas bi to nazvali  – početni nemački. Posle ugradnje implanta, imala sam susret sa Nemicom. S obzirom da nisam govorila nemački osam godina, bila sam ponosna na sebe u dvočasovnoj komunikaciji. Da malo više slušam i praktikujem, sa dobrim procesorom ne bih imala nikakvih poteškoća. Da dodam, da sam posle uključenja, posle mesec dana osetila razliku u stranim jezicima. Sve mi se činilo isto, nerazumljivo.

SVETLANA: Snalazim se sa engleskim. Učila sam i ruski tokom školovanja, ali slabo ga znam, mogu ponešto da razumem, nisam ga obnavljala i ono što sam znala  više ne znam. Sa slušnim apartima je učenje bilo naporno, zaista nemam smisla za jezike. Sa implantom je neuporedivo lakše.

 

Da li postoji bilo koji razlog zbog kog smatrate da ste sa kohlearnim u prednosti u odnosu na ostale koji čuju bez ograničenja?

IVANA: To je naša veza i povezanost – čujni i nečujni svet. Imamo mogućnost izbora:uključi-isključi. „Sve ima svoja čuda, pa čak i tama i tišina, i ja učim u kakvom god stanju bila, da tu budem i zadovoljna.“H.Keler. Postoje situacije u kojima sam saopštavala da su mi se baterije istrošile i time prekidala neprijatan razgovor.

SVETLANA: Jedna od prednosti je što uvek mogu  lepo da spavam, kad skinem procesor ne smeta mi nikakva buka.  Zatim, nema opadanja sluha sa godinama.  Osim toga, ako mi se nešto ne sluša, mogu da ga isključim.

 

Šta biste voleli da proizvođač promeni kod samog uređaja tj. šta mislite u kom segmentu mogućnosti implanta bi bilo najznačajnije da se desi neka promena?

IVANA: Tendencija proizvođača je da naprave softver koji bi omogućio da se dobije izvorni ljudski glas. A potom MUZIKA. Kada ja budem, ako budem ikada, mogla da je slušam i  u njoj uživam kao nekada – jedini segment u mom sećanju – tada ću reći:”Ovo je savršenstvo.”. Završila sam osnovnu muzičku školu uporedo sa redovnom osnovnom. Dok sam bila gluva, uzimala sam harmoniku i svirala. Bile su to neke kompozicije koje sam ja nekada maestralno izvodila. Kada mi je uključen procesor, jednom sam je uzela i nikada više. Blago rečeno, odvratan zvuk. Mislim da su u prednosti tu deca koja odrastaju sa implantom i slušaju muziku. Oni nemaju takav osećaj i to je dobro. Slušanje muzike  sam jedno dva meseca usavršavala. Prepoznajem ritmove, razlikujem koja je vrsta muzike u pitanju, prepoznajem pesme koje sam volela da slušam, čak i sa novim kompozicijama nemam problema sa tonalitetom, ali nemam  taj istančani i fini osećaj uživanja.

SVETLANA: Najviše bih volela da  noviji uređaji budu manje osetljivi na vlagu. Kvarenje procesora je brže nego što ide napredak tehnologije, želela bih da se to promeni.

 

Knjige, publikacije, sajtovi koje biste preporučili.

IVANA: Danas ima jako dobrih sajtova, uglavnom na engleskom jeziku. Dobro su uređeni, informativni, obrazovni i zanimljivi. Evropsko Udruženje za kohlearni implant nudi mesčne informacije o radu svih evropskih udruženja. Zapažanja – Skandinavci, Španci, Englezi, Francuzi –imaju  odlične sajtove. Zatim razne fondacije i organizacije koje promovišu najnovije nformacije. Iz našeg okruženja- skoro ništa  ili veoma malo. Svugde se započelo, ali se slabo nastavlja.

http://www.earfoundation.org.uk/research/current-research/the-real-cost-of-adult-hearing-loss

http://rallycapsdotnet.blogspot.com/

Gospođa Jody živi u Italiji, radi u bolnici u Pisi  kao koordinator između roditelja i doktora. Drži forum na ital.jeziku na fejsu, organizuje susrete roditelja, putuje na Simpozijume i velika pomoć svima u Italiji. Sin joj je prošle godine posle 10 god, bilateralno implantiran.

http://cochlearimplanthelp.com/links/books-and-movies/

http://www.heisnotme.com/

http://michaelchorost.com/blog/

Gospodin Enes Midžić iz Hrvatske sa svojom pričom

http://www.puznica.hr/iskustva/price01-01.html

https://www.facebook.com/enes.midzic/videos/t.1364200529/1851914381974/?type=2&theater

I na stranicama Foruma možete pronaći njegov video koji je on napravio za  sve srednjoškolce kada je njegova Ana upisala gimnaziju u želji da se svi đaci upoznaju sa pojmom kohlearnog implanta.

https://www.facebook.com/enes.midzic/videos/2778967277717/?fref=nf

http://www.slobodnadalmacija.hr/Split/tabid/72/articleType/ArticleView/articleId/204006/Default.aspx

http://www.lehnhardt-akademie.net/weblog-ru/articles/%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F-%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%B0/

—–Gospođa Monika Lehnhardt, upoznala sam je u Novom Sadu, imala je ozbiljnu nameru da otvori fondaciju kod nas. Kako to biva, odustalo se i ona je nešto slično otvorila u Rusiji. Njen suprug, pokojni ,je prvi doktor kome je urađena implantacija. I odlazio je u Češku da njihove doktore obučava koji su posle prve implantacije radili u BG-u. Naši defektolozi, elektroinženjeri odlazili su u Češku na seminare.

—–Geoffrey Ball, amerikanac na radu u Austriji, inženjer u MED-EL-u. Slušno oštećen, ugrađen koh.implant. Knjiga „No more laughting at the deaf boy”. Na Simpozijumu u BG, dobila na poklon. Predivna autobiografska  knjiga u kojoj autor opisuje svoje odrastanje, suočavanje  sa gubitkom sluha, izraženom željom  da kao naučnik doprinese revolucionarnim zahvatima. Zahvaljujući njemu proizveden je implant koji se ugrađuje u srednje uvo.

 

Postoji li još nešto što smatrate da je važno da se kaže ili na šta da se obrati pažnja, a da dosadašnjim pitanjima i odgovorima nije obuhvaćeno?

IVANA: Bez obzira što kasnimo sa implantacijom u odnosu na razvijeniji svet, kod nas se isto tako nižu uspesi. Nekad teže nekad lakše kao i u svemu što život nosi. Posmatrati svoje dete i učiti ga da se zvuci otkrivaju svaki dan. Od dobrog jutra do laku noć. Privikavanje i prihvatanje implanta je proces koji teče i nezaustavlja se. Doživotno učenje i neraskidivo jedinstvo.

(Vrati se na DEO 1. intervjua)

Autor: JPIlin za Cyberuvce, 05.07.2015. Beograd, Srbija

********************** TO JE SVE ZA SADA 🙂 ****************************************

Objavljeno pod ISKUSTVA | Označeno sa , , , , , | 1 komentar

Intervju-DEO 1.: Odrasli sa kohlearnim implantom – lična iskustva i odgovori na više od 80 pitanja!

Kao roditelj deteta oštećenog sluha kom je ugrađen kohlearni implant, konstantno osećam želju i potrebu da saznam više o tom specifičnom iskustvu kroz koje prolazi moje dete – kako se i koliko slušanje sa implantom razlikuje od urođenog sluha, koje su specifičnosti i najveći izazovi slušanja sa kohlearnim,  pitanje socijalizacije i integracije u društvo, šta ja kao roditelj mogu da učinim da ga podržim, i mnoga druga…

Moje dete je još uvek premalo da bi moglo objasniti sve što mene interesuje. Pošto je rođeno sa oštećenim sluhom i slušni aparati mu ne pomažu – nerealno je i očekivati da će moći da odgovori na pitanja o tom iskustvu, jer za drugo iskustvo neće ni znati.

Zanima me sve što mogu da saznam da se unapred pripremim – koliko je to moguće, da ga podržim na njegovom putu i da to uradim na pravi način.Verujem da mnogi roditelji u sličnoj situaciji postavljaju slična pitanja.

Stoga je ideja bila potražiti odgovore kod onih koji bi ih mogli imati – kod odraslih sa kohlearnim implantima, a onda ta nova saznanja podeliti sa svima vama koji pratite Cyberuvce i koje interesuju ove teme. Iz ličnog iskustva znam koliko svaka nova info znači.

Veliko hvala Ivani Poljak i Svetlani Mandić koje su pristale da odgovore na mnogobrojna pitanja (ima ih preko 80!) i to na vrlo iskren i otvoren način. Posebno sam im zahvalna na svoj energiji, trudu i vremenu koje su posvetile ovom poduhvatu, kao i na strpljenju i otvorenosti za sva dodatna pitanja – a bilo je i toga 🙂 Mnogo hvala jos jedanput!

Iskreno se nadam da će vam čitanje ovog intervjua biti zanimljivo i uzbudljivo, i da će Vam odgovori koje su Svetlana i Ivana dale pomoci da bolje razumete bar jedan deo iskustva mališana sa kohlearnim implantom, kao i sa oštećenjem sluha uopšte. Sama sam sa velikim uzbuđenjem čitala svaki odgovor. Sada osećam da znam više –što mi pomaže da budem samouverenija i generalno, da zadržim pozitivan pogled na stvari.

INTRO

Iako su obe implantirane u Srbiji, kada su imale preko 30 godina, Ivana i Svetlana imaju različite priče i sebi svojstven pogled na stvari. Potpuno se slažu u jednom – koliko im kohlearni implant znači.

Ivana je, iz nepoznatih razloga, odjednom rapidno počela da gubi sluh u trideset i osmoj. Provela je tri pune godine živeći kao osoba potpuno oštećenog sluha – čitajući sa usana, dok joj nije ponuđen izazov koji je, kako i sama kaže „spremno prihvatila” – da bude prva implantirana osoba u Srbiji.

Svetlanin sluh je ozbiljno oštećen kada je imala manje od tri godine, usled upale srednjeg uha, da bi sa godinama nastavio da opada do skoro potpunog oštećenja.

Njihova iskustva su različita, što dodatno doprinosi bogatsvu informacija koje su nam obezbedili njihovi odgovori na pitanja iz ovog intervjua.

Sam intervju obuhvata 80+ pitanja, podeljenih u pet celina:

  • Uvod – pojašnjava specifičnosti gubitka sluha i inicijalnih iskustava implantacije koja su imale obe sagovornice
  • Rehabilitacija
  • Specifičnosti nošenja kohlearnog implanta
  • Socijalizacija
  • Razno

Cyberuvce će objaviti ceo intervju u dva dela: I DEO segmenti (1), (2) i (3) i II DEO segmenti (4) i (5), zbog obimnosti pripremljenog materijala.

I DEO

 (1) UVOD

Sa koliko godina Vam je ugrađen implant?

IVANA: Imala sam 40 godina.U 38-oj mi je konstatovana perforacija bubne opne sa gubitkom sluha 100% na desnoj strani. Nikada nisam bolovala niti imala bolove. Posle dve godine, usred virusa gripe, osećam da ne čujem dobro – dogodio se rapidan pad sluha na levom uhu. Za samo tri meseca sluh je propao i zaustavio se na 20%.

SVETLANA: Sa 35 godina.

Koji je uzrok oštećenja/gubitka sluha?

IVANA: Kofoza na levoj strani.

SVETLANA: Upala srednjeg uha koja nije na vreme primećena.

Koji nivo oštećenja sluha?

IVANA:  Obostrano ugašen sluh.

SVETLANA: U detinjstvu 85% po skali Fowler – Sabine, a 97% pre ugradnje implanta.

Kako ste se sporazumevali sa okolinom pre ugradnje implanta?

IVANA:  Čitala sam sa usana.

SVETLANA: Uz pomoć slušnih aparata i čitanja sa usana.

Koliko dugo niste čuli pre ugradnje implanta?

IVANA:  Skoro tri godine apsolutne gluvoće.

SVETLANA: Imala sam nešto manje od tri godine kada je oštećenje nastalo. Visoke tonove nisam čula od detinjstva. Stanje se pogoršalo sa godinama. Šta je sve uticalo ne znam, primetila sam da mi je antibiotik hemomicin drastično pogoršao sluh.

Da li ste koristili slušne aparate?

IVANA: Da, samo mesec dana, nakon čega je sluh počeo da opada. Uprkos pretragama u bolnici uzrok rapidnog gubitka sluha nije otkriven. Konačno, posle dužeg vremena,  saopštavaju mi  da sa slušnim aparatom više ništa neću moći da čujem.

SVETLANA: Jesam, od pete godine života.

 

Pre koliko vremena Vam je ugrađen implant?

IVANA: 26.11.2002.godine.

SVETLANA: Pre osam godina.

 

Koji tip implanta je ugrađen?

IVANA: Te godine, 2002., Cochlear je izbacio na tržište implant sa 24 elektrode CI 24R,spoljna jedinica Esprit 3G.

SVETLANA: Cochlear Esprit 3G sa 24 elektrode.

 

Kako ste podneli operaciju? Koliko dugo nakon operacije Vam je aktiviran implant?

IVANA: Dobro, bez ikakvih propratnih i neželjenih pojava. Zima je bila duga, led i poledica na putu, tako da je dolazak i uključenje procesora obavljeno tek 30.01.2003. S obzirom da je to bila prva implantacija u Srbiji, operisao me je doktor iz Segedina i čekao se njegov dolazak. Posle mesec  dana od uključenja, na mom prvom fitingu bio je  prijatno iznenađen mojim napretkom.

xxxxxU maju 2002.godine, prof. doktor Zoran Komazec je nazvao moju mamu i objasnio joj situaciju. Bio je potreban samo moj pristanak. Kako sam u to vreme čuvala sestrinu decu, došavši kući, zatekla sam mamu kako sedi na podu u predsoblju i plače. Na moje pitanje – ko je umro, nasmejala se i objasnila da su to suze radosnice. Već tada sam malo znala o mogućnosti povratka sluha, uz pomoć tehnologije, no, isto tako, svesna visoke cene, smatrala sam da je to za mene nedostižna želja. Odmah sam odgovorila da pristajem, iako nisam znala ni detalje ni kako će to sve teći. U junu sam otišla na ispitivanje – imam li još sačuvanih i neoštećenih slušnih nerava. Neizvesnost i strah su bili svaki dan moji pratioci. Odlučila sam – niko neće saznati za ovo-u slučaju da se sve odgodi. Do poziva iz bolnice da dođem-u mojoj kući se nije spominjala implantacija. Bio je to jedini način da sačuvam sebe od radosti ili brige-svejedno.

Gluvi ljudi imaju zvuke u glavi – oni su širokog raspona, od tihog pištanja do bučnog šuštanja, u zavisnosti kako se vi osećate. Ukoliko je napetost i uznemirenje veće, bilo pozitivno bilo negativno, oni se pojačavaju. Zamislite šumu iz čarobnjaka Oza, koračate i svaki šum ili zvuk vas okreće na drugu stranu. Jezivi nespokoj – s tim ustajete i ležete. I danas, zvuci mi se čak pojačavaju sa procesorom. Ponekad imam utisak da mogu drugi da čuju preko mog procesora.

SVETLANA: Samu operaciju sam dobro podnela, rana me uopšte nije bolela. KBC „Zvezdara“, gde sam operisana, ima sjajno osoblje, na čelu sa profesorom Kosanovićem. Imala sam problem sa centrom za ravnotežu. Pojavila se vrtoglavica, u bolnici nisam mogla samostalno da hodam. Posle nedelju dana mi je bilo znatno bolje, ali sam još najmanje mesec dana  osećala problem. Dešavalo mi se i kasnije ponekad da mi se blago vrtelo u glavi kada sam neko vreme stajala u mestu, dok sam čekala autobus ili stajala u redu u pošti… To više nije bila prava vrtoglavica, ali jeste bila nelagodnost koja je prolazila već sa  prvim korakom.

 

Ivana, pošto ste ranije čuli, da li je kod Vas proces rehabilitacije trajao kraće i išao lakše?

IVANA:  U mojim godinama tihovanja, pokušavala sam svakodnevno da oživljavam ono što sam nekada čula. Rekli su – imaš sećanje i to će ti olakšavati period privikavanja. U slučaju poput mog, neophodno je šest meseci rehabilitacije. Toliko su otprilike i trajale moje slušne vežbe. Posle šest meseci urađen mi je prvi slušni test, imala sam dve zanemarljive greškice. Činjenica da sam u 38-oj godini izgubila sluh, nije mi nimalo olakšala privikavanje na zvuk preko procesora. Sve sam ponovo učila.

Ivana, možete li da uporedite senzaciju slušanja sa neoštećenim sluhom i sa kohlearnim implantom?

IVANA: Ne može se upoređivati i ne verujte nikome ko to pokušava. To su dve različite i nespojive stvarnosti. Prihvatanjem implanta kao deo vašeg tela on postaje neodvojiv deo vaše sadašnjosti. Sluh koji sam imala je deo jednog prošlog života iz kojeg ponesete melodiju i ritam. Prisećanjem oživljavate jedan deo vašeg , sada već bivšeg, života. Zato sam napisala da se ne treba i ne može upoređivati. Ukoliko tako prihvatite sam proces privikavanja na implant olakšavate sebi život u sadašnjici. Pre i posle,nikako zajedno.

 

Postoji verovanje da je zvuk sa implantom mnogo metalniji i siromašniji, da li je to istina? Da li se to menja vremenom?

IVANA: U pravu su svi koji opisuju zvuk sa kohlearnim implantom. Vremenom se ne menja, ostaje isti, samo se dužom upotrebom sve više na njega privikava. I posle nekog vremena ni ne razmišljate više o onome  – pre i posle. On se  prihvata sa svim tehničkim mogućnostima koje pruža. U početku je to kvantitet – mislim na slušnu mapu koju vremenom izgrađujete, a posle, iz  onoga čime raspolažete, izvlačite kvalitet. U svakom slučaju, mišljenja sam, što kvalitetniji procesor,to lakše privikavanje.

SVETLANA: Meni je u odnosu na slušni aparat zvuk bio jako čudan,  sa metalnim prizvukom, poput robota u starim filmovima. Vremenom se to menja, ali nikada nije kao prirodan.

 

Ovo je dostupno nama roditeljima kao simulacija toga kako muziku čuju ljudi sa implantom  – ukoliko postoji način da odgovorite na ovo, da li zaista to izgleda ovako https://www.youtube.com/watch?v=SpKKYBkJ9Hw

IVANA: To je jedan tehno ritam, pretpostavljam da i vi tako čujete. Interesantna je činjenica, da kada sam počela muziku da slušam, da učim da slušam, prvo na šta sam se privikla i što sam prepoznavala je tehno ritam.

 

Svetlana, sa koliko godina ste naučili da čitate i pišete – ćirilicu, latinicu? Koliko Vam je ova veština pomogla pri rehabilitaciji govora?

SVETLANA: Naučila sam da čitam i pišem pre škole,  sama sam to želela jer je moj, godinu dana stariji, brat išao u školu. Kada bi on radio domaći, radila bih ga i ja. Verovatno mi je bilo interesanto jer nisam morala da učim. Meni je to bila igra. Čitanje i pisanje su mi pomogli  da lako pratim nastavu.  Ne znam da li mi je to pomoglo za rehabilitaciju govora, ne sećam se. Pamtim vežbe za govor, ne detalje, ali se sećam da ih nisam volela. Moji roditelji su pokazali zaista neverovatan nivo upornosti i strpljenja, radili su ih samnom svakodnevno u tom predškolskom uzrastu. Neke glasove ne izgovaram dobro ni danas, ali me svi razumeju.

Sada su daleko veće mogućnosti nego u vreme mog odrastanja. Jako je bitno za socijalizaciju da govor bude dobar i na tome treba da se radi sa decom.

 

Od koliko godina ste počeli da se krećete u društvu dece sa neoštećenim sluhom? Vaš savet roditeljima – kako da podrže svoje dete u snalaženju u svetu društva?

SVETLANA: Mene su moji vaspitavali isto kao i svoje starije dete sa normalnim sluhom. Bila sam jedino „povlašćena” u vežbama za govor. Ponašali su se kao da normalno čujem, opominjali su me kada sam pričala preglasno i ispravljali ako nešto pogrešno kažem. Nisam učila znakovni jezik, nisam imala gluvo društvo. Moja majka nije radila, tako da nisam išla u vrtić, imala sam sreću da me je društvo u osnovnoj dobro prihvatilo.

2) REHABILITACIJA

 Koliko ste znali o procesu rehabilitacije pre nego što Vam je ugrađen implant?

IVANA: Tek kad mi je uključen procesor saznala sam kako će se odvijati proces rehabilitcije.

SVETLANA: Malo…  Ono što sam pročitala na stranim sajtovima se odnosilo na decu. Kod odraslih rehabilitacija ide drugačije.

 

Kako ste se osećali kada Vam je aktiviran procesor?

IVANA:  To podrhtavanje svake žilice u mom organizmu i danas osećam, kao da je juče bilo. Pošto sam ja prva imlantirana, operisao me je doktor iz Segedina. Pri uključenju, on je stigao sa svojim inženjerom. Kada je završeno prvo podešavanje frekvencija (a trajalo je dobrih par sati), rečeno mi je  -sada ćemo te uključiti. Inženjer je zapljeskao rukama i gledao moju reakciju, koja je izostala-ništa nisam čula…Svi su poustajali.

Surdopedagog me je uzela za ruku i izvukla iz prostorije. Na vratima me je upitala – čuješ li me? Zbunjena i uplašena, tek tada sam postala svesna njenih reči i odgovrila – čujem . Okrenula sam se  prema punoj prostoriji, nasmejala se i potrčala prema roditeljima koji su me čekali u hodniku. Bila sam crvena u licu, teško sam disala i imala sam potrebu da govorim i čujem sebe kako odgovaram na postavljena pitanja.

SVETLANA: Grozno, nisam mogla ništa da razaberem, bilo je previše buke, nisam mogla da razumem govor, a čula sam užasne šumove.

 

Koliko vremena Vam je bilo potrebno da se naviknete na sam uređaj –  na taj fizički osećaj?

IVANA: Tek posle tri dana sam postala svesna činjenice da ja čujem. A privikavanje je zahtevalo jedan  duži proces.

SVETLANA: Fizički osećaj mi uopšte nije bio problem, jer sam nosila slušne aparate i navikla sam da mi nešto stoji iza uha.

 

Koliko je potrajalo dok niste prepoznali neku zvučnu stimulaciju kao zvuk? Sećate li se koji je to zvuk bio?

IVANA: Cvrkut vrapčića, posle dva meseca, kraj otvorenog prozora.

SVETLANA: Ne sećam se prve stimulacije, sećam se da sam tek posle dva dana shvatila šta mi najviše proizvodi šumove i smeta da razumem. Bilo je to šuštanje kose.  Kada bih bila mirna, razumela bih nešto, čim se mrdam, skoro ništa. Mozak je čudo, veoma brzo se navikne da filtrira informacije. Te zvukove kose više ne registrujem.

 

Koliko je potrajalo od aktivacije do početka razumevanja? A koliko od početka razumevanja do normalnog funkcionisanja?

IVANA: U tihoj sredini,  bez buke i udvojenih glasova, sve sam razumevala od samog početka. Ljudi sa kojima sam se družila morali su sporije da govore, da me gledaju direktno u oči, jer sam se potpomagala gledanjem u usta. Normalno funkcionisanje- posle mesec dana.

SVETLANA: Blagi početak razumevanja – posle nedelju dana.  Bilo je daleko bolje posle prvog štelovanja, posle mesec dana. Posle drugog štelovanja sam normalno funkcionisala, bilo je poboljšanja i u narednim mesecima, ali znatno manje.

 

Da li ste išli na rehabilitaciju? Gde/kod koga i koliko često?

IVANA: Surdopedagog sa ORL klinike, Novi Sad, Spomenka Nedeljkov,  je vodila moje slušne vežbe. U prvih mesec dana jednom nedeljno sam se viđala sa njom. Svaki put sam dobijala domaći zadatak koji sam morala da savladam do sledećeg susreta. Počela sam sa okretom na svoje ime, preko prepoznavanja samoglasnika, razlikovanje zvučnih i bezvučnih suglasnika, reprodukovanje prostih i proširenih rečenica, ponavljanje onog što čujem, razumevanje nepoznatih reči i tekstova kroz obilje raznovrsnih tema-od svakodnevnog života do stručnih tekstova. Prihvatila sam igru rečima i naprosto, uživala u tom periodu. Svako jutro je bilo bogatije, čujnije, razumljivije. Prethodno naučeno je bilo nagrađeno-prepoznavanjem.

SVETLANA: Išla sam u „Dečiju kuću” jednom nedeljno prva dva meseca. Sa mnom su radile Vera Krunić  i Marica Radulović. Podešavanje procesora radili su mi Dr Sandra Stojanović i Vladimir Mrđanov.

 

Da li ste vežbali kod kuće? Koliko često i sa kim?

IVANA: Slušne vežbe sam radila sa roditeljima ujutru i naveče. Svaki dan, intenzivno šest meseci. Svaki dan, u početku po 15 minuta, ujutru i uveče.

xxxxNavešću vam jedan interesantan događaj koji mi je u stvari pokazao i naučio – da je slušanje PROCES koji zahteva VREME. Naime, posle par dana vežbi, ohrabrena činjenicom da savladavam zadato gradivo, pokušala sam da produžim vreme – da to bude duže od rečenog. Jedne večeri, posle par dana doživela sam šok – kao da mi je neko uzeo procesor i smanjio čujnost. Užasnuta, zamolila sam mamu da nazove glavnu sestricu iz bolnice i pita –šta se to moglo dogoditi. Odgovor sam odmah dobila sa njenim pitanjem – koliko ti traju slušne vežbe? Shvatila sam da nema žurbe ni preterivanja, da slušam mozgom koji  usled zamorenosti ne uspeva da obradi informacije na željeni način, da se moram vratiti na preporučeno i da naučim da je to rehabilitacije dugotrajan .

SVETLANA:  Nisam ništa posebno vežbala. Proradila bih kratko vežbe koje sam dobila od logopeda. Ti programi rehabilitacije su prilagođeni deci. Meni je najbolja vežba bila normalna komunikacija, sa ukucanima, kolegama, društvom. Početak mi je bio neprijatan, ali znala sam da  uspeh rehabilitacije zavisi od mene i da moram da se naviknem, posle nedelju dana sam odlučila da procesor nosim ceo dan.

 

Gde su najveći problemi, mislim na segment slušanja?

IVANA: Prepoznavanje naučenog i uočavanje razlike. Slušanje zahteva  – upornost i istrajnost. Razumevanje nepoznatog.

SVETLANA: Najveći problem je razumevanje govora u bučnijem okruženju, kada je muzika ili neka buka u pozadini. To se delimično može prevazići kada se priđe bliže sagovorniku.

Teže razlikujem glasove kada pričam telefonom, jer tu koristim samo implant. Čujem sagovornika, ali boja glasa nije sasvim prirodna i ako mi se osoba ne predstavi, ne mogu uvek da pogodim sa kim pričam. Daleko je bolje kada stavim slušalice, jer tada koristim i slušni aparat. Mislim  da deca, kojoj se ugradi implant dok su mala, nemaju taj problem.

 

Da li ste imali posebno problem sa nekim glasovima ili problem sa nekim zvucima? Da li Vam neki zvuci posebno smetaju?

IVANA: O da, u početku nisam razlikovala samoglasnike, što mi je onemogućavalo da razumem reč, grupe zvučnih i bezvučnih suglasnika, šuštanje kese, folije, udaranje kašike po tanjiru, voda iz kotlića u kupatilu, buka u prostoriji, kiša koja pada, jak vetar što duva. I sada, posle toliko vremena, to i dalje smeta, samo što sam se već toliko privikla da zanemarujem ukoliko mi to ne otežava komunikaciju.

SVETLANA: Neke glasove teško razlikujem i sada, na primer b i p, ali reči razumem dobro. Smeta mi preglasna muzika. Ne prijaju mi ni sirene {vatrogasna, hitne pomoci), na kratko mi ne smetaju, ali ako duže traju onda isključim procesor.

 

Imate li iskustvo sa različitim procesorima istog proizvođača?Ako da, koliko kvalitet zvuka zavisi od tipa procesora, a koliko od samog podešavanja?

IVANA: Nedavno sam na Seminaru u Novom Sadu probala NUCLEUS6. Neverovatan osećaj lakog slušanja i dobre razumljivosti .Primer – tri sata sam sedela u drugom redu, tik uz govornike i nijednog nisam razumela, tek po nešto. Zahvaljujući prezentaciji na platnu pratila sam program. KVALITET zvuka zavisi od kvaliteta procesora a podešavanje zavisi od vaše sposobnosti uočavanja i prepoznavanja. Da pojasnim – podešavanje znači stvaranje slušne mape koja je u početku siromašna frekvencijama i raspon joj je mali. Vremenom, kako bolje čujete i razumete,bogatite je zvucima i samim tim njen raspon raste.Ukoliko je odrasla osoba u pitanju i ume dobro da objasni i prepozna to će joj slušna mapa biti bolja a samim tim i povećana čujnost .Generalno, posle implantacije, prvih godinu dana se mesečno rade fitinzi. Posle nekog vremena, na priviknuto ste se navikli i nevoljno menjate slušnu mapu. Esprit 3G ima dva programa – jedan koristim svakodnevno, drugi mi je namenjen za buku. Retko kad ga koristim jer sam već toliko srasla sa ovom slušnom mapom da mi svaka promena smeta. Tek kada mi je inženjer, koji je radio samnom, rekao – stigli smo do kraja mogućnosti procesora, sad su moguće samo male promene, shvatila sam da sam stigla do kraja obogaćivanja slušanja kvalitetom. Ovu slušnu mapu imam od 2006. godine.

SVETLANA: Nemam iskusto sa različitim procesorima, ali sam kod ovog koji imam videla da je dobro podešavanje jako bitno.

 

Da li čujete nešto na uho na kom nemate implant?

IVANA:  Ne,perforacija bubne opne sa gubitkom sluha.

SVETLANA: Malo, 1% po skali F-S, ona se odnosi na govornu frekvenciju.

 

Ako da, koliko taj zvuk utiče na Vašu uopštenu percepciju zvuka – da li Vam pomaže ili odmaže? Ukoliko ne, kako se snalazite sa lokalizacijom zvuka – koliko Vam to predstavlja problem u svakodnevnom funkcionisanju i u kojim situacijama se najviše oseti? Može li se, po Vašem mišljenju,  taj nedostatak prevazići i na koji način?

IVANA: Meni predstavlja prilično problem jer ne znam odakle zvuk dolazi. Okrećem se oko sebe. Najviše osetim kada me neko doziva. U razgovoru sa jednim defektologom-rehabilitatorom rečeno mi je da se to vežba i uspeva se u tome. Nažalost, i pored mojih silnih pokušaja nisam uspela.

SVETLANA: To malo sluha mi pomaže da zvuk bude prirodniji i mnogo bolje razumem govor kada  imam i slušni aparat. Kada mi je prvi put uključen procesor čula sam potpuno odvojene zvukove, pitala sam se da li je ugradnja implanata pravi izbor. Dva odvojena zvuka su me potpuno zbunjivala, jedan sa metalnim prizvukom, znatno jači i drugi prirodniji, jako slab. Posle nedelju dana  je taj zvuk postao jedinstven.

 

Osim klasične rehabilitacije, ima li još nešto od metoda i pristupa što verujete da može doprineti još većem napretku?

IVANA: Vreme prihvatanja novog i privikavanja su prvi uslovi bez kojih nije nadogradnja moguća. Psihička stabilnost u smislu društvene različitosti omogućava vam da odbacite komplekse. Fizička spremnost i snaga da istrajete u prevladavanju svih poteškoća. Kompletna i kompleksna ličnost koja je svesna sebe, svojih mogućnosti i ograničenja.

SVETLANA: Rad na samopouzdanju i socijalizaciji deteta  je jako važan. Bitna je i psihička stabilinost. Mislim da sam život do nje dovodi.

Na šta je po Vama najvažnije obratiti pažnju nakon implantacije/pri rehabilitaciji i generalno budućnosti sa implantom.

IVANA: Prihvatanje i privikavanje na suživot-vas i procesora. Svakodnevna upotreba bez bojazni od kvarova. Razumevanje svega što je vezano za implant i doživotna edukacija.

SVETLANA: Najbitnije je uspostaviti dobru komunikaciju sa detetom. Dete ce naći način da saopšti svoje utiske i dobre i loše.

3) SPECIFIČNOSTI

Koje su specifičnosti nošenja kohlearnog implanta o kojima Vam niko nije pričao, a Vama su se pokazale kao veoma bitne u svakodnevnom funkcionisanju i/ili pri nekim određenim situacijama?

IVANA: Kada sam ja odlazila na konsultacije u vezi sa kućnom rehabilitacijom, niko tada kod nas nije imao iskustva sa implantom. Nije postojala literatura koju bih čitala, nisam imala kompjuter, tako da su sva moja saznanja dolazila od mene same. Vrlo brzo shvatite kako sve funkcioniše, gde i kako vam je olakšano, gde se teže snalazite i posle izvesnog vremena to prepoznavanje vam olakšava funkcionisanje. Ukoliko ste u mogućnosti da izbegavate situacije u kojima se teže funkcioniše, učinite to. Ne prisiljavajte se. Ali, prvo sve morate otkrivati i to ide postepeno.

SVETLANA: Malo toga mi je rečeno, ponešto sam pročitala. U početnoj fazi korišćenja procesora mi je nedostajalo da čujem od drugih da se i njima dešavaju slične stvari. Kada bih primetila neku pojavu, nisam znala da li je to normalno ili moja sprava ne radi kako treba. Svako vrlo brzo sve otkrije sam. Nema tu velike mudrosti. 

 

Na šta roditelji dece sa kohlearnim implantima treba da obrate pažnju – nešto što se ne setimo da pitamo ili ispratimo, a vazno je.

IVANA: Posmatrajte što više svoje dete u što više drugačijih situacija. Ako ne ume da pronađe pravi izraz ili je premaleno da objasni videćete po njegovoj reakciji na licu šta mu se događa. Pogotovo kada su u pitanju reakcije – kod prijatnih ili neprijatnih zvukova. I tu sam imala iskustvo sa roditeljima jedne male devojčice koja živi nedaleko od mene i koju sam posećivala često. Na primer, sve ono što je meni smetalo pri slušanju i izazivalo nelagodu, ona apsolutno nije na te zvuke reagovala. Možda ih nije znala pa joj nije smetalo. Imala je tada dve i po godine. Posmatrali smo njen izraz lica – nikakva reakcija, a ja sam se mučila dok smo eksperimentisali.

SVETLANA: Bitno je posmatrati reakcije deteta, ako primetite da je neki zvuk neprijatan, skrenete pažnju audiologu, jer  stelovanjem procesora može dosta da se popravi stanje.

Mislite li da su osobe sa kohlearnim implantom podložnije metereopatiji – tj. da na njih vremenske prilike imaju jači uticaj nego na druge osobe bez implanata?

IVANA: Ne, ili barem ja to ne osećam da je ugrađen implant uzrok.

SVETLANA: Ne znam, mogu samo da kažem za sebe, nisam bila metereopata, nisam postala ni posle ugradnje impanta.

 

Ima li dana kada čujete drugačije  i ako da, od čega verujete da to zavisi?

IVANA: Nisu u pitanju dani, nego umor. Slušamo mozgom i brže se zamaramo. Danas, posle toliko godina nošenja, osećam u nekim situacijama istu percepciju – kao da mi neko smanji zvuk.Tada kažem – dosta i ako sam u mogućnosti, skidam ga. Osećam zaglušenost i bubnjanje u ušima. Telo reaguje nezavisno od tebe i treba umeti prepoznati znake.

SVETLANA: Nisam primetila. Jedino lošije čujem kada mi je zapušen nos.

 

Koliko Vas imanje implanta ograničava/sputava u proživljavanju želja npr. fizičkih aktivnosti ili iskustava koje biste želele da imate? I ako da u kojim oblastima najviše?

IVANA: Volim da trčim i to činim bez implanta. Dovoljno dugo sam bila gluva tako da sam naučila kako koristiti oči i biti obazriv. Inače sam trčala sa procesorom. No, kako je osetljiv na vlagu odustala sam. Većini sportova, po mojim saznanjima, ne smeta procesor, jedino malo više brige i pažnje zahteva. Uz pomoć traka, marama i kaciga umanjujete rizik.

SVETLANA: Nisam nikada želela da se bavim sportom, tako da nisam osećala problem. Volim da gledam, a tu me implant ne sprečava. Skidam procesor kada radim nesto napornije, zbog znoja. Takođe i u situacijama kada ima prašine.

Da li Vam implant predstavlja ograničenje, i u kojoj meri, pri:

  • Korišćenju šešira/kapa/naočara za sunce
    • IVANA: Širi šešit koji pokriva i štiti procesor.
    • SVETLANA: Često na odmoru nosim šešir, ne smeta mi. Naočare za vid nosim stalno, okvir malo pridržava implant, tako da stoji stabilnije.
  • Telefoniranju
    • IVANA: Što kvalitetniji mobilni, sa fiksnim nema problema. Stvar vežbe
    • SVETLANA: Razumevanje zavisi od telefona, a i od toga kako sagovrnik priča. Bolje razumem sa mobilnim nego na fiksnim.
  • Nošenju puštene duge kose
    • IVANA: Nosim kratko ošišanu kosu, jer je procesor osetljiv na vlagu.
    • SVETLANA: Stalno nosim spuštenu kosu i ne smeta mi. Ranije sam imala dugu, sada kraću, implant mi je uvek pokriven.
  • Slušanju/razumevanju kada ste napolju po vetrovitom vremenu
    • IVANA: Otežano ili teško. Današnje serije imaju mogućnost kompresovanja izvora koji smeta.
    • SVETLANA: Vetar proizvodi šumove, teže je razumevanje, ali ako nije velika buka u pozadini, to nije problem.
  • Druženju u grupi
    • IVANA: Otežano ukoliko ima više ljudi, a pogotovo što je kod nas pomanjkanje kulture u načinu razgovora. Svi u isto vreme.
    • SVETLANA: Ako nema muzike ili buke, nema problema. Teže je razumevanje govora kada ima buke.
  • Slušanju muzike, odlasku u bioskop/pozorište
    • IVANA: Otežano razumevanje naših filmova, pozadinska muzika stvara smetnju. Pozorište-samo u prvim redovima. Muzika –objašnjena.
    • SVETLANA: Rado odlazim u pozorište i bioskop, sasvim dobro čujem ako u mojoj okolini ne sedi neko ko remeti tišinu.
  • Putovanjima
    • IVANA: U avionu otežano razumevanje usled buke motora, no uspevam. U autobusu – ukoliko je muzika glasna ne razumem sve, u automobilu – dobre marke sa tihim motorom, odlično sve razumem čak i uz muziku sa radija ili cd-a.
    • SVETLANA: Putujem često, moj dragi sluša i za mene. Kada putujem sama nisam tako opuštena, dešava mi se da ne razumem šta se prica na razglasima. Detektori za metal na aerodromima ne reaguju na implant, tako da nigde nisam imala problema.
  • Dužem korišćenju implanta – da li se brže umarate?
    • IVANA: Da,usled fizičkog napora ili usled otežanog slušanja.
    • SVETLANA: Nisam primetila. Stavljam procesor kada ustanem, skidam ga pred spavanje. On je moje „uvo”.

 

Kada razmenjujete iskustva sa drugim osobama sa kohlearnim implantima – koja su iskustva koja se najčešće poklapaju, a u čemu se iskustva najviše razlikuju?

IVANA: U jednom se svi slažemo – bez njega ne čujemo. U zavisnosti od vrste i stepena oštećenja, vremena provedenog bez slušnih senzacija i naša iskustva se generalno razlikuju. Ista su kod ocenjivanja razumljivosti usled buke – motora, gužve, veličine prostorije…akustičnosti dvorane.

SVETLANA: Retko sam bila u prilici da pričam sa drugim osobama sa kohlearnim implantima. Svima nam je otežano razumevanje govora u bučnijem ambijentu.

Autor: JPIlin za Cyberuvce, 05.07.2015. Beograd, Srbija

************ NASTAVAK u DELU 2.************************************************

Objavljeno pod ISKUSTVA, Uncategorized | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | 1 komentar

Buduće regenerativne terapije za gubitak sluha

Buduće regenerativne terapije za gubitak sluha – intervju sa lekarom, vođom  tima sa Stenforda koji radi na razvijanju regenerativne terapije.

Jedan od najinteresantnijih odgovora tiče se upravo mogućnosti potencijalne buduće primene regenerativne terapije na implantiranom uhu (Pitanje 7) – trenutno nije moguće odgovoriti da li će to biti moguće ili ne, tačnije – za sada se ne zna da li će ožiljak nastao ugradnjom implanta imati uticaj na proces regeneracije ćelija u srednjem uhu.

Prevod teksta je rađen uz pomoć google translate alata i može se dogoditi da neke konstrukcije rečenica zvuče rogobatno. Suština je da je prevod verodostojan i poruka jasna i razumljiva.

Uskoro će na CyberUvce-tu biti dostupne još neke informacije i trendovi u vezi sa bilatelarnom implantacijom.

Prevedeno sa:

https://hearinglosscure.stanford.edu/2012/08/future_regenerative_therapies_a_qa/

https://hearinglosscure.stanford.edu/2012/08/future_regenerative_therapies_part_ii/

 

Budućnost regenerativne terapije oštećenja sluha:

Odgovori na vaša pitanja – dr Jackler, 1. Deo
Dr Jackler, profesor i šef katedre za otorinolaringologiju – hirurgije glave i vrata, i istraživački tim SICHL*-a svakodnevno dobijaju pitanja o trenutnom stanju njihovog istraživanja koje za cilj ima pronalaženje leka za gubitak sluha, o dosadašnjem napretku i mogućim ishodima. Zato smo smatrali da bi čitaocima bilo od pomoći da na našem blogu dobiju odgovore na neka od svojih pitanja  o mogućim obnovljivim terapijama oštećenja sluha koje će se koristiti u buduućnosti.

*SICHL = Stanford Initiative to Cure Hearing Loss

U nastavku teksta se nalaze pitanja I odgovori koje je dao dr Jackler. Objavljujemo ovaj intervju iz dva dela i nadamo se da ćemo time pomoći da dobijete odgovore na pitanja koja imate na ovu temu, a u vezi sa istraživanjem na kom rade dr Jackler  i njegov tim. Ukoliko imate dodatnih pitanja, slobodno ih napišite u komentarima ispod teksta (originalnog teksta na engleskom jeziku) ili ih pošaljite elektronskom poštom.

_______ ________ ________

Pitanje 1 – Kada je predviđeno da se na Stenfordu počne sa kliničkim ispitivanjima?

Dr Jackler – Planiramo da sa kliničkim testiranjima efikasnog tretmana oštećenja sluha počnemo u narednih 10 godina.

Naš plan je da osmislimo sofisticirane terapije zasnovane na naprednom znanju o razvoju unutrašnjeg uha, a sve u cilju pronalaženja efikasnih tretmana za lečenje gubitka sluha. Jedinstvenost tima koji imamo omogućava nam da posegnemo za tim ciljevima. Moguće je da će rešenje biti dostupno i ranije, a na nama je da osiguramo adekvatnu biološku sigurnost i bezbednost tehnika koje će biti korišćene.

Pitanje 2 – Pročitao sam u novinama da već postoje testiranja terapija oštećenja sluha uz pomoć matičnih ćelija. Zašto Stenford još uvek nije započeo sa kliničkim testiranjem na ljudima?

Dr Jackler – U svetu regeneracije matičnih ćelija, sasvim je sigurno da neki mogu iskoristiti opšte verovanje da su matične ćelije magične i da će automatski proizvesti željeni rezultat bez prethodne precizne pripreme kako bi se ova vrsta terapije učinila bezbednom i efikasnom.

Iako neki timovi pokušavaju da krenu sa primenom nedovoljno specifično usmerenih terapija i pre nego što smo mi planirali kliničko testiranje – poput korišćenja krvi iz pupčane vrpce, mislimo da oni verovatno neće imati mnogo uspeha. Velika količina mukotrpnog istraživanja je sprovedena da bi se ostvarili uslovi neophodni za regeneraciju unutrašnjeg uha. I mi bismo želeli da je stvar tako jednostavna i da ubrizgavanje primitivnih matičnih ćelija u krvotok, kao što neki trenutno rade, daje željeni rezultat.

Pretvaranje matičnih ćelija u „dlakave” (u daljem tekstu „slušne”)  ćelije srednjeg uha je komplikovan i težak proces koji zahteva niz sofisticiranih koraka koji su potrebni da bi se primitivne ćelije inicirale da sazru u slušne ćelije. Nažalost ovo brzo sazrevanje se ne dešava uz pomoć magije, što bi trenutno bilo jedino moguće rešenje da bi se dobio neophodan rezultat za započinjanje sa kliničkim testiranjima odmah.
Pitanje 3 – Šta je neophodno da SICHL postigne, pre nego što bude bezbedno i preporučljivo da se počne sa kliničkim ispitivanjima?

Dr Jackler – Moramo biti u stanju da proizvedemo obilje novih slušnih ćelija u gluvoj kohlei, zajedno sa pratećom infrastrukturom i povezati sve to na saslušani nerv. To zahteva da stimulišemo ćelije sa potencijalom da postanu slušne ćelije, da se i transformišu u funkcionalne slušne ćelije.

Postoje mnogi izazovi, i svi se čine rešivim korišćenjem zajedničkih  napora. Ovde će takođe biti od velike važnosti da novostvorene slušne ćelije budu pravilno postavljene u kohlearnoj spirali i dobro orjentisane za adektvatan prijem i reakciju na zvuk koji dolazi do srednjeg uha.  Podsticanje ćelija da sazrevaju i da se dele zahteva postojanje prekidača za inicijaciju deobe, kao i za prestanak razmnožavanja – što je važno pitanje bezbednosti. Na primer, kada su ćelije stimulisane da se intenzivno dele, bez postojanja „prekidača” za prekidanje procesa razmnožavanja, nekontrolisano bujanje ćelija može dovesti do stanja sličnog postojanju raka. Dakle, neophodno je uspostaviti kontrolu razmnožavanja ćelija, tako da proces deobe traje samo onoliko dugo koliko je potrebno da se stvori novo unutrašnje uvo – to je od suštinskog značaja za bezbednost. Sve gore navedeno su razlozi zbog kojih želimo da lokalizujemo tretman na unutrašnje uho, tako da druge ćelije u telu ne budu izložene istoj stimulaciji. Zato je bitno da načini na koje stimulišemo unutrašnje uho moraju da budu precizno podeljeni/ciljani prema specifičnostima ćelija unutrašnjeg uha na koje i želimo da delujemo.

Opasnost koja postoji od ubrizgavanja krvi pupčane vrpce ili embrionalnih matičnih ćelija je da tom tehnikom nove ćelije nisu specifično usmerene ka unutrašnjem uhu, niti je isporuka ćelija ograničena na unutrašnje uho, što može biti posebno nezgodno ukoliko su ubrizgane ćelije, ćelije drugog davaoca. Takav pristup bi mogao da dovede do opasne situacije nekontrolisanog širenja stranih ćelija. Tehnike koje mi sprovodimo su usmerene ka unutrašnjem uhu i veoma specifične.

Dobro napredujemo u postavljanju specifičnih ciljeva u unutrašnjem uhu, međutim moramo da razvijemo mehanizme isporuke molekula i ćelija do tih specifičnih ciljeva,  a da ti mehanizmi ne budu škodljivi za oštećenu kohleu. Takođe, treba da precizno kontrolišemo proces i da ga orijentišemo prema pravilnom položaju i polaritetu. To su sve glavni izazovi koji su pred nama, ali mi imamo jasne puteve za napredovanje ka njihovom ispunjenju.

Pitanje 4 – Zašto mislite da je Stenford je u jedinstvenoj poziciji da izleči gubitak sluha?

Dr Jackler – Stenford je okupio jedinstven interdiscplinari tim naučnika i inženjera pozivajući se na ekspertizu iz mnogo različitih domena, a u svrhu lečenja gubitka sluha. Oslanjanje na stručnost naučnika svetske klase iz oblasti koje nisu vezane za sluh, ali i na najbolje naučnike koji se bave centralnim pitanjima regeneracije, glavni je faktor favorizovanja Stanforda kao centra za inovacije u ovoj oblasti.

Pored toga, naš osnovni naučni tim je svetski vodeći tim fokusiran na obnovu sluha uz pomoć regenerativnih sredstava. Vođa naše laboratorije dr Stefan Heler je svetski poznat zbog toga što je prvi opisao prisustvo matičnih ćelija u unutrašnjem uhu i pokazao da bi one mogli biti reprodukovane korak po korak, tako da se povežu sa slušnim nervom i da sazru.

P5 – Koje vrste gubitka sluha će biti moguće izlečiti?

Dr Jackler – Imamo ambiciozan cilj da budemo sposobni da izlečimo bukvalno sve oblike gubitka sluha unutrašnjeg uha. Zanimljivo je da se skoro svi oblici gubitka sluha svode na jedinsvetni razlog a to je nedostatak slušnih ćelija, uz očuvanje slušnog nerva i čitave strukture unutrašnjeg uha.

Kod ne-genetskog gubitka sluha, gde ne postoje fundamentalne nepravilnosti u DNK koje utiču na sluh, biće moguće stimulisati preostale ćelije u unutrašnjem uhu da se transformišu u slušne ćelije.

U slučaju gubitka sluha usled genetike, gde je razlog nepravilnost u građi DNK, izazov je veći, jer je za regeneraciju srednjeg uha potrebna pravilna DNK sekvenca – i ovde postoji nekoliko mogućnosti. Jedna je u genetski inženjering – da zameni neprailnu DNK sekvencu uz pomoć genske terapije. Druga mogućnost je da se u unutrašnjem uhu ugrade ćelije sa pravilnim DNK, uzetim iz laboratorije. I konačno, mogućnost zbog koje smo uzbuđeni je direktna zamena proizvoda gena, proizvodnja proteina koje bi gen proizveo u unutrašnjem uhu, drugim sredstvima. Možemo rešiti dijabetes dajući dodatni insulin. Zamislite da možemo biti u stanju da u unutrašnje uho ubrizgamo molekule koji mogu da nadomeste ono što nedostaje ili ili čak da izgradimo ćelije pacijenta tako da same proizvedu dovoljno materiala koji nedostaje a koji je od krucijalnog značaja za sluh.

– – –
Deo II

Pitanje 6 – Da li da podvrgnem dete implantaciji ili da sačekam regeneraciju slušnih ćelija?

Dr Jackler – Dečak ili devojčica sa teškim gubitkom sluha danas ne treba da čekaju na obećavajući napredak koji predstoji u narednim godinama.  Razlog za to je jednostavan. Mozak deteta je kao sunđer, koji upija znanje i poseduje sposobnost da nauči jezik impresivnom brzinom. Oni od nas koji su pokušali da nauče strani jezik kao odrasli čude se koliko je lako za dete da usvoji novi jezik. Postoji kritičan period u detinjstvu kada je detetu potrebna stimulacija mozga da bi razvilo efikasno korišćenje srednjeg uha i da bi razvilo jezik. Dete koje danas ima 8 godina ne treba da čeka da napuni 16 ili 18 da bi imalo benefit od novih tehnika u tretmanu oštećenja sluha. Takav pristup bi značio lišavanje deteta trenutno postojećih tehnologija i tretmana koji mu mogu pomoći da stimuliše svoj mozak u razvoju da usvoji slušanje i govor.

Srećom, pozitivno je što kao mladi odrasli ova deca će biti u mogućnosti da profitiraju od nadolazećih terapija kada njihov mozak bude već navikao da prima bar neke stimulacije koje stižu od strane njihovog slušnog aparata čak i ako taj stimulans postoji uz pomoć slušnih aparata ili kohlearnih implanata.

S obzirom da smo najmanje još nekoliko godina udaljeni od primene regenerativnih tretmana, bilo bi mudro omogućiti detetu da iskoristi najbolje od trenutno dostupne tehnologije. Ukoliko je vaš lekar preporučio ugradnji kohlearnog implanta za vaše dete, u većini slučajeva bilo bi najbolje iskoristiti prednosti današnjih naprednih tehnika dok se čeka na buduće koristi od novonastalih regenerativnih terapija koje će početi da se primenjuju u narednim godinama.

Pitanje 7 – Da li će moje dete još uvek moći da koristi regenerativne tretmane za gubitak sluha, ako su već prošli kohlearnu implantaciju ili bi trebalo da imamo samo jedno uho sa kohlearnim implantom u nadi da će terapije nove generacije pomoći da se povrati sluh na drugom uhu?

Jackler- Postoje neki dokazi da je bilateralna implantacija dala superiorne rezultate kod slušanja dece u odnosu na decu koja imaju stimulaciju samo na jednoj strani. Postavlja se pitanje da li kohlearna implantacija čini uho manje receptivnim podložnim za prijem regenerativne terapije u budućnosti. Elektroda kohlearnog implanta postaje okružena omotačem tkiva ožiljka nastalog umetanjem elektrode. Fer je reći da do danas nismo u mogućnosti da kažemo da li će ovo predstavljati prepreku uspešnoj primeni regenerativne terapije na takvom uhu. Možda će biti moguće ukloniti tkivo ožiljka, amožda i neće. To može predstavljati prepreku regenerativnom tretmanu. Ono što je jasno jeste da stimulacija uz pomoć kohlearnog implanta pomaže da se održi aktivnost saslušnog nerva, a to je svakako pozitivna stvar u vezi sa primenom budućih regenerativnih metoda lečenja.

Roditelji bi trebalo da razgovaraju sa svojim audiologom o aktuelnim vrhunskim tehnologijama i da pažljivo razmotre „za i protiv” jednostrane i dvostrane implantacije. Za bebu koja je rođena u potpunosti oštećenog sluha danas bi mnogi stručnjaci preporučili obostranu implantaciju. Za starije dete koje je čulo a zatim izgubilo sluh, diskusije o jednostranoj implantaciji takođe imaju smisla.

Pitanje 8 – Da li će moje dete biti u mogućnosti da dobije regenerativni tretman za gubitak sluha, čak i ako njegove matične ćelije iz krvi pupčanika nisu sačuvane?

Jackler – Apsolutno. Većina stručnjaka smatra da regeneracija ćelija unutrašnjeg uha neće zahtevati krv pupčanika, već će biti izvedena ili iz ćelija u unutrašnjem uhu ili od onih eventualno nastalih od kože, masnih, ili krvnih zrnaca osobe oštećenog sluha.

Pitanje 9 – Ja sam odrasla osoba  oštećenog sluha, koja više nema koristi od slušnih aparata. Treba li da nabavim kohlearni implant, ili da čekam na lek?

Dr Jackler- Kako je kvalitet života danas, u ovom trenutku, bitan, ja bih u potpunosti iskoristio današnje tehnologije dok čekam na benefit koji će u budućnosti doneti regenerativne tehnologije.

S obzirom da je evolucija regeneracije unutrašnjeg uha uz pomoć bioloških sredstava nekoliko godina od nas ima smisla koristiti najbolje od postojećih tehnologija i tretmana. Vremenom, ukoliko je bez odgovarajućih zvučnih stimulansa mozak može postati manje osetljiv i manje receptivan na stimulaciju koja stiže iz unutrašnjeg uha. Zato ima smisla, ako je potrebno, koristiti kohlearni implant, možda samo u jednom uhu, dok se drugo uho „čuva” za buduće regenerativne terapije.

Pitanje 10- Hoćete li istraživati i vestibularni gubitak?

Dr Jackler – Mi smo uistinu veoma zainteresovani za regeneraciju ćelija ravnoteže kao i slušnih ćelija.  Mnoga napredovanja na naučnom polju istovremeno su primenjiva i na ćelijama za ravnotežu koje se nalaze u unutrašnjem uhu, kao i na slušne ćelije. Tehnike na kojima trenutno radimo da se povežemo sa unutrašnjim uhom i miskroskopski postavimo ciljane molekule i/ili ćelije na odgovarajuću lokaciju su slične za obe funkcije. Iako ovo istraživanje napreduje, i gotovo sigurno će biti od pomoći pacijentima sa vrtoglavicama i poremećajem ravnoteže, pred nama je još dug put i mnogo rada pre nego tretman bude dostupan za upotrebu u slučaju Menierove bolesti.

Pitanje 11- Kako da ostanem obavešten o napretku koji SICHL postiže?

Dr Jackler- Možete pročitati o našem istraživanju na našem sajtu i ostati u kontaktu sa najaktuelnijim najavama ovde na našem blogu ili na kanalima društvenih mreža – linkove možete naći na kraju teksta na engleskom. Da biste se prijavili  na naš predstojeći e-bilten, pošaljite e-mail

Pitanje 12 – Šta mogu da uradim da pomognem?

Dr Jackler -Uspeh SICHL-a delimično će zavisiti i od naše sposobnosti da nastavimo da privlačimo i zadržavamo najbolje umove koji se bave istraživanjima, kao i da nastavimo da obezbedjujemo radno okruženje svetske klase. Kako smo trenutno u fazi finansiranja istraživanja na Stenfordu koje može da promeni svet, molim vas da razmislite o mogućnosti da date velikodušnu donaciju kao i da ohrabrite druge da učine to isto.

Ako želite da nam pomognete pri  širenju informacija o ovom istraživanju i o vrlo realnoj mogućnosti da se pronađe lek za gubitak sluha, molimo vas da nam se priključite na našim društvenim mrežama i da ohrabrite prijatelje da učine isto.

Objavljeno pod DEŠAVANJA | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Podrška u Srbiji – kontakti, radno vreme i opšti uslovi garancije

Kad smo već kod teme „ide leto” to znači i više kontakta sa vodom (planiranih i ah, pa…neplaniranih), više znojenja, jurcanja a možda i padanja, i tome slično.

Zato, kao dodatak prethodnom postu o kontaktima u inostranstvu, evo i podsećanja na domaće kontakte – u Srbiji, i kratak rezime najbitnijeg.

Dakle, ukoliko vam se čini da nešto ozbiljno nije u redu sa aparatom, i nakon provere svih kontakata, zamene baterija i, eventualno, kabla, najbolje je pozvati ovlašćenog predstavnika direktno.

Linkove za kontakte centrala svih predstavnika kohlearnih implanata u Srbiji možete pronaći i OVDE.

Radno vreme je:

  • AB – predstavnik MM Medical Solutions, nedostaje info, najbolje je kontaktirati ih telefonom
  • Cochlear – predstavnik je Audio BM, iz Novog Sada:
    1. Od 7:30h do 15:30h (proveriti da li su u pitanju samo radnio dani, ili i vikend)
  • MED-EL – predstavnik Studio Pulsar:
    1. Radnim danima od 8h do 16h
    2. Subotom od 10h do 14h

Zaključak koji se nameće je – treba se potruditi da se nezgode dešavaju u radno vreme i nikako nedeljom, jer će u tom slučaju naša deca „odmarati” od zvuka do prvog narednog radnog dana… Ovo je naravno bila ironija i sarkazam, ali suština je tu.

Ukoliko je aparat pod garancijom* (1) spoljna jedinica (zavisno od proizvođača i tipa aparata- do tri godine od operacije i ugradnje) i (2) unutrašnja jedinica (10 godina), dobija se zamenski aparat dok vaš ne bude popravljen ili u nekim slučajevima (opet zavisno od politike proizvođača i stepena oštećenja aparata vašeg deteta), zadržavate zamenski umesto orignalno vašeg.

*šta tačno garancija pokriva – koje delove (procesor, magnet, itd)  i u kojim slučajevima (kvar hardvera, softvera, fizičko oštećenje i/ili gubitak aparata), ponovo zavisi od proizvođača. Pokušala sam da sažmem sve bitne informacije o ovome na jednom mestu, ali sam odustala (posle duže borbe:)) najviše zbog broja opcija koje postoje i želje da data informacija bude prava. Zato je najbolje da pozovete ovlašćenog distributera za kohlearni aparat koji ima vaše dete i dobijete precizne i detaljne odgovore.

U međuvremenu, više informacija o opštim uslovima garancije kod AB-a i Cochlear-a možete naći na engleskom jeziku, a preko linkova navedenih u nastavku teksta:

AB: http://www.advancedbionics.com/com/en/support/warranty_exchangepolicy.html

Cochlear: http://www.cochlear.com/wps/wcm/connect/au/home/support/cochlear-implant-systems/warranty

U slučaju MED-EL-a, standardizovane info o garanciji nisu bile dostupne, te je najbolje pitati ovlašćenog predstavnika.

Evo nekih od preporučenih pitanja, za svaki slučaj, da se bude spreman unapred: Koliko traje garancija aparata: (1) spoljne jedinice i (2) unutrašnje jedinice? Šta tačno pokriva garancija – koje delove i koje tipove oštećenja, kvara ili gubitka? Koja je procedura ukoliko dođe do kvara aparata koji je u (a) garantnom roku i (b) van garancije? Da li se zamenski aparat dobija u oba slučaja (i kada je pod garancijom i kad nije) i da li postoji ikakva nadoknada koju je potrebno platiti za korišćenje zamenskog aparata i da li postoji depozit koji se plaća za zamenski aparat? Koga da kontaktirate ukoliko se nezgoda dogodi pri boravku u inostranstvu?

Što se osiguranja tiče, nisam pronašla da i jedna osiguravajuća kuća u Srbiji pruža mogućnost osiguranja implanata. Bilo bi mi drago da saznam da ipak postoji, ako neko zna molim ga da nam javi, može i mejlom na cyberuvce@yahoo.com.

Takođe, ukoliko imate detaljnije informacije ili iskustvo na ovu temu, bilo bi sjajno da nam pišete i podelite ih.

Lep dan želi vam vaše CyberUvce!

*Komentar (abecednim redom): Hvala  Maji Mladenovic – mami jednog Viktora, i Nataši Radan-Lučić – mami jednog Andreja, na dodatnim informacijama i sugestijama kojima su pomogle pripremu ovog teksta.

 

Objavljeno pod KAKO DA..., PAPIROLOGIJA | Označeno sa , , | Ostavite komentar

Podrška u inostranstvu – kontakti predstavnika u drugim zemljama

Ide vreme letnjih odmora, što može da znači i odlazak na u drugu državu na neko vreme. Zato je, za sve nas koji imamo mališanere sa cyberuvcima, dobro znati (između ostalog:)) kome se obratiti ukoliko se (da ne čuje zlo! (evo i kucam o drvo – odozdo:)) u inostranstvu nešto desi sa aparatom, što zahteva brzu reakciju stručnog lica.

U nastavku posta su linkovi ka stranama sajtova AB-a, Cochlear-a i MED-EL-a gde se nalaze kontakti njihovih lokalnih distributera u svim zemljama u kojima su ovi brendovi prisutni. Pri traženju informacija elementarno znanje engleskog, biće od pomoći. Naravno, pitanje je politike proizvođača implanta kako preporučuje da se postupa u slučaju kvara aparata u drugoj zemlji– to je najbolje proveriti sa domaćim zastupnikom pre polaska na put.

Advanced Bionics (AB) kontakte svih  lokalnih distributera možete pronaći OVDE.

Za Cochlear više info o lokalnim kontaktima možete naći na OVOJ strani. Mada su dati kontakti klinika gde se vrše operacije, a ne od distributera. U slučaju hitnosti i to može biti od pomoći kao početna informacija gde tražiti podršku. Takođe, opcija je i nazvati distributera u Srbiji i pitati za kontakt u zemlji u kojoj se nalazite.

Predstavništvo MED-EL-a u određenoj zemlji možete pronaći OVDE. Potrebno je samo da u polju „Country” uz pomoć padajućeg menija upišete zemlju u kojoj se u trenutku kada vam je pomoć potrebna nalazite. Na primer, ukoliko ste na moru u Grčkoj i potrebna vam je pomoć oko implanta kada odete na OVAJ link i u padajućem meniju odaberete Greece, dobićete kontakt predstavništva u Solunu. Ako ne govorite engleski jezik, pronađite nekoga da vam pomogne sa prevodom.

Ukoliko imate detaljnije informacije ili iskustvo na ovu temu, bilo bi sjajno da nam pišete i podelite ih.

Lep dan želi Vam Vaše CyberUvce!

Objavljeno pod KAKO DA... | Označeno sa | 1 komentar